U Srbiji se godišnje uradi na hiljade operacija, a nijedna ne bi mogla da bude izvedena da nema unapred osiguranih zaliha krvi. Davanje krvi je dobro za zdravlje. Istraživanja kažu da donatori imaju 88 odsto manju verovatnoću da dobiju srčani udar, a čin davanja krvi povezan je i sa smanjenim rizikom od raka jetre, pluća, debelog creva, želuca i grla. Krv nije moguće proizvesti na veštački način. Samo je čovek drugom čoveku može dati i ne postoji nikakav drugi izvor krvi.
Zašto dati krv
Pre svega to je humani čin kojim, uz malo izdvojenog slobodnog vremena, kontrolišemo svoje zdravlje i spasavamo bolesne, nastradale i unesrećene.
Ko je davalac krvi
Krv može da da svaki čovek koji ima dobrog opšte zdravstveno stanje. On to radi dobrovoljno i za to nije plaćen. Osnovna načela davanja krvi su: dobra volja, anonimnost, empatija i solidarnost.
Kako se postaje dobrovoljni davalac
Jednostavno - pre svega morate doneti odluku da želite da date krv i da tim humanim činom spasavate živote ljudi.
Dobićete besplatnu analizu krvi
Kada odete da date krv, dobićete i besplatnu proveru zdravlja. Možete saznati koliki vam je krvni pritisak, kao i nivo holesterola - dva važna faktora u održavanju zdravlja. Krv koja se daje obavezno prolazi proveru kako bi bila sigurna da se može koristiti za donaciju. Faktori koji se takođe proveravaju uključuju test na HIV, sifilis i hepatitis. Određuje se i krvna grupa (A, B, AB, O, a svaka može biti Rh+ ili Rh-).
PITANJA KOJA SE ČESTO POSTAVLJAJU
Da li je davanje krvi bolno
Krv se daje iz vene, u pregibu lakta, gde je ubod igle najmanje bolan. Samo davanje krvi je potpuno bezbolno.
Koliko često i ko može dati krv
Krv mogu dati zdrave osobe od 18 do 65 godina starosti. Muškarci mogu dati krv na svaka tri, a žene na svaka četiri meseca.
Koja količina krvi može da se da
Odrasla osoba ima 70 ml krvi na kilogram telesne težine i može dati trinaesti deo od ukupne količine. Na primer, onaj ko ima 70 kg i oko pet do 5,5 litara krvi može dati do 450 ml krvi.
Za koje vreme se data krv nadoknadi u organizmu
Tečni deo krvi nadoknadi se za tridesetak minuta, a ćelijski elementi za 30 do 60 dana. Najsporije se nadoknađuje gvožđe, koje ulazi u sastav crvenih krvnih zrnaca. Zato je razmak između dva davanja tri do četiri meseca.
Kako se ponašati posle davanja krvi
Normalno, kao i pre davanja krvi. Uzimati dovoljno tečnosti, jesti raznovrsnu ishranu i baviti se fizičkom aktivnošću. Posle davanja krvi ne sme se pušiti najmanje dva sata. Osobama koje se profesionalno bave opasnim poslovima (vožnja, rad na visini...) preporučuje se da tog dana ne rade.
Može li čovek davanjem krvi dobiti neku bolest
NE - to je apsolutno nemoguće! Pribor koji se koristi prilikom uzimanja krvi je zapakovan, sterilan i namenjen za jednokratnu upotrebu.
Može li davanje krvi biti štetno po ljudsko zdravlje
NE! Zdrav organizam ima uvek dovoljne količine krvi (oko pet litara). Dobrovoljnim davanjem krvi ujedno kontrolišemo svoje zdravlje.
Ko ne može dati krv
- osobe koje imaju manje od 50 kg - oni koji imaju simptome prehlade, neke bolesti ili se ne osećaju dobro - svi koji imaju promene na koži (infekcije, osip, gljivična oboljenja...) - oni koje imaju visok ili jako nizak pritisak - osobe koje su pod terapijom ili nije prošlo najmanje sedam dana od terapije antibioticima ili vađenja zuba - žene koje imaju menstruaciju, koje su trudne ili doje - osobe kod kojih nije prošlo šest meseci od probadanja tela i kože (pirsinga), tetoviranja, hirurških intervencija ili transfuzije krvi - ljudi u alkoholisanom stanju - tek vakcinisane osobe
