Šta je depresija i kako se javlja i dalje je tabu tema u Srbiji. Otići ko psihologa je i dalje sramota iako sve više vidimo tragične posledice nelečene depresije.
Da li Srbi znaju da prepoznaju depresiju kod bližnjih? Koji su to simptomo koji ukazuju da neko pati od depresije?
Pitali smo vas, "šta radite kada primetite da je neko u ozbiljnoj depresiji?"
Među više od 200 dogovora našli su se i ovi:
- "Nekoga ko je u ozbiljnoj depresiji ne možeš tek tako oraspoložiti, svaka reč može da uveća pritisak na tu osobu. Za početak je najvažnije pokazati razumevanje, ponekada je ćutanje zlato. Kada osoba ima poverenja, pokušala bih da joj dam osećaj da može da razgovara samnom i da potražimo stručnu pomoć."
- "Može porodica, devojka mnogo da pomognu. To nije voljna bolest nego hemijski proces u mozgu. Od stresa, umora, teške okoline. Ljudi ne razumeju i neprihvataju bolest. Samo velika pažnja bez ptitisaka i saosećanje i ljubav najbližih. Stručna pomoć nemora da se navuče na lekove znaju doktori. Disciplina i volja dotične osobe. Samo da mu se ne uništi samopouzdanje koje je ozbiljno narušeno. Čuvajte ih."
- "Sa tim se ne treba šaliti. To su ozbiljna stanja koja zahtevaju stručnu pomoć i adekvatno lečenje."
- "Ja sam se uvek sama izvlačila i podizala iz teške depresije, tako da mislim da možes pričati bilo šta i tešiti ga/je, ali dok on/ona, sama sebi ne pomogne i sama se izviče iz toga, nema ništa. Naravno, ne kažem da čovek ne treba nekad da se obratim stručnijim licima, ponekad je i to potrebno ali iz svog ličnog iskustva, mislim da čovek tu sam sebi može najviše pomoči."
- "Ne mogu mu ja ništa. Ali mogu da zovem nekog njegovog i da kažem da mu pomognu."
- "Uposlite ga. Tezak fizički rad izbaci sve bubice iz glave."
- "Kad vidim da je neko u depresiji ja mu se pridružim"
Pitali smo Jelenu Marić, psihologa i psihoterapeuta pod supervizijom, zašto i kako se javlja depresija?
"Depresivni poremećaj u savremenom dobu predstavlja jedan od najčešćih uzroka zbog kojih se ljudi obraćaju za pomoć . Brz tempo života, svakodnevni stres, konstatne potrebe prilagođavanja svakodnevnim zahtevima koji stoje pred osobom dovode do toga da se ljudi osete nesigurnim, zabrinutim, povlače se u sebe, gube interesovanje i energiju za svakoednevne aktivnosti a to sve predstavlja preduslov za nastanak depresivnog poremećaja.
Međutim, moramo biti jako obazrivi u razlikovanju depresivnog raspoloženja koje se javlja kod svake osobe kada se možemo osećati usamljeno, zabrinuto, tužno, bezvoljno a što ne treba odmah smatrati bolešću."
Koja je razlika između depresije i tuge?
"Razlika je u vremenskom trajanju simptoma kao i u njihovom intenzitetu. U svakodnevnom govoru se često čuje da je neko depresivan a pod time se misli neraspoložen, usporen, tužan, što je potpuno različito od depresivnog poremećaja. Moramo praviti razliku."
Šta uraditi kada uočimo depresivno ponašanje člana porodice?
"Kada se depresivni poremećaj javi kod člana porodice, to se prenese na celu porodicu, utiče na dinamiku funkcionisanja porodičnih odnosa te je ono što je veoma bitno da osoba koja pati od depresivnog poremećaja ima podršku svojih najbližih. Kada taj korak izostane, jako je teško.
Ono što prvo moramo imati na umu, kada prepoznamo kod bliske osobe simptome koji mogu da ukazuju na postojanje depresije je da ne donosite ishitrene zaključke i poteze.
Često budemo zbunjeni situacijom, ne znamo kako da reagujemo, ponašamo se kao da "gazimo po minskom polju", kako neka naša reakcija (ili izostanak iste) ne bi doveo blisku osobu u zabludu da ne želimo da joj pomognemo, da nismo zabrinuti ili da želimo da joj naudimo.
Depresija može da dovede do situacije da se i najjače bliske veze dovedu do narušavanja i prekida. Zato moramo biti jako obazrivi i prva stvar je staviti do znanja bliskoj osobi da smo tu za nju, bez obzira na to što prolazi kroz težak period ne mora da ga prolazi sama. Budite tu, ponudite zagrljaj, držite za ruku dok plače ili jednostavno budite tu da saslušate.
Vrlo je bitno biti iskren i reći da možda u tom trenutku ni sami ne znamo kako treba postupati ali da zajedno možemo potražiti informacije o tome i smernice za dalje aktivnosti. Iako nekad ne izgleda tako, naša pomoć i podrška veoma je značajna za osobu koja prolazi kroz depresivni poremećaj."
Šta konkretno uraditi po tom pitanju?
"Veoma su bitni i mali znakovi pažnje – skuvajte omiljeno jelo te osobe, pobrinite se da joj ugodite na način koji znate da voli, poklonite joj neku sitnicu koja će je obradovati, proverite više puta u toku dana da li joj je nešto potrebno. Time joj šaljete poruku da ste tu za nju."
Šta je to što nikako ne smemo da kažemo osobi koja je u depresiji?
"Izbegavajte da dajete prognoze, grube kritike, rečenice tipa ("Sve je to u tvojoj glavi", "Sve si to samo umislila", "Moraš da se trgneš", "Moraš da posmatraš sa vedrije strane" kako bismo osobu osvestili ili trgli da se pokrene. Kod depresivnog poremećaja takav nastup neće biti od pomoći, naprotiv može dovesti do još većeg povlačenja i još jačeg uverenja osobe da je neshvaćena i odbačena, da nije vredna i mnoga druga nerealna uverenja koja jako utiču na ponašanje.
Ne umanjujte bol i ozbiljnost situacije. Često, iz najbolje namere, krenemo u davanje saveta i podršku koja u situacijama ozbiljnog depresivnog poremećaja može imati jako ozbiljne negativne posledice po osobu, pa čak i smrtni ishod.
Izbegavajte poređenja sa drugim osobama ili situacijama u kojima su se te osobe nalazile.
I ono što je jako bitno je da moramo biti strpljivi, veoma strpljivi sa osobama koje pate od depresivnog poremećaja. Svako ima svoj individualni tempo u prevazilaženju bilo koje životne situacije, a naročito kada je situacija toliko ozbiljna kao kod depresije.
Stručna podrška je svakako preporuka u ovakvim situacijama, ali opet je svakako naglasak na podršci porodice i bliskih prijatelja koja je od velikog značaja u prepoznavanju i motivisanju osobe da potraži i stručnu pomoć i podršku, što je u našoj zemlji, na žalost još uvek tema o kojoj se malo priča."
