Gostujući na K1 televiziji, psiholog i sudski veštak Radoslav Svičević smatra da su počinioci dva krvava pira u okolini Mladenovca i u Beogradu u tom momentu bili neuračunljivi, proračunati i prefigrani, dok za 13-godišnjeg dečaka smatra da ima poremećaj narcističke ličnosti.
"Narcizam je vezan za ime Narcisa, mitološke ličnosti koji je bio zaokupljen sobom da je isključio emocionalno i socijalno oko sebe, zbog čega ga je boginja Nemezis, zaštitnica od zla, prognala.
Osoba koja je podložna narcizmu je osoba koja je previše zaokupljena sobom, svojom ličnosti, u toj meri da vremenom isključuje osobe iz svoje bliže i šire okoline i da živi u svome svetu pri čemu se neguje osećaj destruktivnosti i otežanog prihvatanja socijalnih normi.
U postupku psihološke obrade se može zapaziti ta osobina. Ali postoji pravilo da poremećaje i dijagnozu pre lekara postavlja okolina. A karakteristika narcisoidne osobine je da može da maskira svoj karakter.
U ovom smislu, teško je to uočiti pogotovo kada se ima u vidu da je osoba mlada, od nepunih 14 godina, a to je dob kada još uvek traje proces odrastanja i sazrevanja. "
NE PROPUSTITE
Da li je porodica mogla da primeti nešto?
"Ako su i roditelji od detinjstva bili agresivni i emotivno hladni, verovatno nisu mogli ovo da primete. Narcisoidna ličnost generiše destrukciju. Agesivnost je i uslov bez kojeg nema života, ali sve je stvar mere."
Šta može biti okidač?
"Narcisoidna osoba je veoma osetljiva i lomljiva. Tako da intezitet nekog doživljaja nije bitan, koliko ta osoba može da reaguje burno. To je karakteristika narcisoidnog karaktera. Njih može da povredi, da izazove okidač nešto što mi i ne primećujemo".
NE PROPUSTITE
A šta sada raditi sa tom osobom?
"Mi smo dovedeni u šizofrenu situaciju, a rascep je između zakonske odredbe i dela koje je učinjeno. S jedne strane on ne može biti kažnjen, a s druge strane imate delo koje može da uradi samo jedan duševni bolesnik -monstrum.
Ali opet se podvodimo pod karakterom. Šta utiče na formiranje određenog karaktera? Tu je dosta veliki uticaj porodice. Siguran sam da porodica nije mogla da zna šta se sa njim dešava.
Ta osoba može biti emotivna, ali samo prema sebi. Probudi se u nekom momentu i jedna vrsta straha, ali ne i kod ovog dečaka koji je sasvim hladno i smireno pozvao policiju i sačekao da oni dođu po njega.
Ja sam dosta radio i na rukopisima i video sam ovaj njegov spisak, uočio na njemu precrtavanje, a to može da ukaže da je on radio redukciju, a slova je pisao odvojeno što znači da se uživio u situaciju, zamislio i odredio da to treba da se desi. Dok je pisao imao je slikovnu predstavu šta će sve da se desi.
To što je pitao kada će da izađe i da li se priča o njemu uklapa se u narcisoidnu ličnost. On verovatno ne pati ni zbog toga što je uradio, ni zbog toga što ne viđa roditelje, sestru ili što nije na slobodi. On je jedna narcisoidna ljuštura koja živi u svom svetu zamišljenih predstava. "
NE PROPUSTITE
Da li se leči narcisoidni poremećaj?
"Što se tiče narcisoidnog poremećaja tu nema neke mogućnosti lečenja. Njemu nema pomoći, jer karakter je fiksiran jedan obrazac ponašanja.
Treba da budemo zabrinuti kako će se ovo odraziti na neke slične događaje. Bogu se molimo da do toga ne dođe. Međutim, ljudska priroda u sebi ima i dosta zla koliko ima i dobra. Nekad proradi to zlo. I zato ja kažem - Gde je odsutan Bog tu Đavo radi svoja posla.
Došlo je do značajnog odstupanja u grešku u vaspitanju gde dominira prezaštićenost koje je veoma opasno.
To podrazumeva da roditelji deci donose hranu koju će oni jesti ispred računara uz gledanje interneta, deca do poznih godina petnaeste ili šesnaeste godine spavaju sa roditeljima, a to nije normalno."
