Tmurno i vlažno vreme, kao i pojačan vetar koji nas prati poslednjih dana utiču na naše raspoloženje. Mnogi su razdražljivi, posebno zbog probuđenih bolova u zglobovima i kostima. Šta u tom slučaju treba da uradite, savetuje vas dr Žarko Radović, specijalista fizikalne terapije.
Ne postoje čvrsti dokazi zašto je naš odgovor na hladnoću bol, lekari pretpostavljaju da na ovo krajnje neprijatno stanje utiču vazdušni pritisak i vlaga. Kad se menja vazdušni pritisak, posebno se žale oboleli od artritisa - hrskavica koja se nalazi u zglobovima kod ovih pacijenata je istrošena i ne može više da pruži podršku koju očekuju kosti. Kad se vazdušni pritisak promeni, pritisak osećaju izloženi nervi i bol se pojačava.
Zglobovi sigurno zabole jače i zbog toga što tečnost koja ih ispunjava postaje gušća kad je hladno, javlja se i ukočenost kojoj dodatno doprinosi naše ponašanje - kako se bol u zglobovima javi, najčešće sedimo ili ležimo, malo se krećemo.
Šta nam se tačno događa i kako sebi možemo da pomognemo, za Stil govori dr Žarko Radović, specijalista fizioterapije.
- Umerena fizička aktivnost, makar i u kućnim uslovima, najbolja je prevencija. Sebi možete pomoći tako što ćete se slojevito oblačiti, posebnu pažnju obratiti na ruke i stopala, grejati zglobove, tuširati se i kupati u toplijoj vodi, eventualno popiti lek protiv bolova koji u apotekama može da se kupi bez recepta. Takođe, preporučuje se fizička aktivnost, najbolji izbor su vežbe koje ne opterećuju zglobove.
Kad treba da se obratimo lekaru za pomoć?
- Ako vas tegobe prate nekoliko dana, trebalo bi da se javite lekaru. Inače, bitno je da pomoć specijaliste potražite kad su tegobe manje izražene. Kod mlađih se bol brže smanjuje, ali čim nastave s fizičkim aktivnostima, bol može da se vrati. Kod starijih su ovi problemi još izraženiji.
To se odnosi i na mlade?
- Sve je više mladih koji se s promenom vremena žale na određene tegobe, da ih bole kosti i kičma. Gotovo da nema osobe iznad 18 godina koja bar jednom nije osetila bol u zglobnom i koštanom sistemu, požalila se na ukočenost, spazam, a time i smanjenu pokretljivost.
NE PROPUSTITE
Kakva je situacija kod starije populacije?
- Starije osobe se u ovom periodu često bude s bolom - tegobe su najizraženije na promenu iz toplog u hladno vreme. Njih najčešće prate reumatske tegobe, spondiloza ili okoštavanje kičmenog stuba, što se reflektuje na bol u zglobovima.
Nekad se dešava i da se ukočimo, da nas zglobovi zabole zbog nekog nesmotrenog pokreta.
- Za to smo uglavnom sami krivi. Moram još jednom da podvučem da su redovne vežbe najbolja prevencija: umerena i dozirana fizička aktivnost je najbolja za dobru kondiciju. Ipak, važno je da svako zna kako da vežba, nisu sve vežbe primerene svima, a u tome šta je za pojedinca najbolje odrediće fizijatar nakon anamneze i dijagnostike.
Koji je najbolji način da se tačno dijagnostikuje problem?
- Zlatni standard je magnetna rezonanca, a rendgensko snimanje preporučujem starijoj generaciji jer dobro pokazuje koštane strukture koje su kod njih često degenerativno izmenjene, osteoporotične, što podrazumeva progresivan gubitak koštane mase.
S kojim dijagnozama se najčešće susrećete kad zahladi?
- To su diskus hernija, spondiloza vrata... Hladno vreme i promene uzrokuju jutarnju ukočenost, bolove - pacijentu je neophodno i do sat vremena da ustane iz kreveta uz nekoliko osnovnih vežbi istezanja, da bi se mišići opustili, prokrvili kako bi bolovi bili manji.
Koje tegobe još mogu da prate pacijente?
- Ako je bol uzrokovan pritiskom na kičmeni koren, bol je izraženiji pri hodu, fizičkoj aktivnosti ili pokretima. Javljaju se i trnjenje, žarenje, oštar, sevajući bol duž ruke ili noge ako je problem u donjem delu leđa. Ove tegobe nikako ne treba zanemariti jer često rezultiraju neurološkim ispadima; javljaju se i problemi s mokrenjem, pražnjenjem stolice, erektilnom funkcijom...
Koliko spondiloza utiče na naše celokupno zdravlje?
- Pacijenti sa spondilozom obično napominju da su se smanjili ili da su im ograničeni pokreti u stranu. Osećaju napetost i spazam, uz bol koji se širi ka glavi, ramenima i području između lopatica. Ujedno dolazi do slabog dotoka kiseonika ka mozgu, pojave jakih glavobolja praćenih vrtoglavicom, a mogu da budu jutaranje, potiljačne ili temene, ili idu ka slepoočnicama, što vodi do pojave duplih slika ili zamagljenja.
Pacijenti zbog toga najčešće lutaju od lekara do lekara.
- Mnogi misle da je problem u glavi, a uzrok je u vratu. Zato treba da odu kod fizijatra na pregled. Nekad, recimo, pacijenti misle da imaju bolove u bubrezima, a zapravo je to bol u donjem delu leđa. Problem vratne kičme može da se manifestuje i zujanjem u ušima, bolom u potiljačnom delu...
Ima li leka za sve ove pacijente?
- Ima, a sve zavisi od faze u kojoj se pacijent nalazi. Ako je u akutnoj fazi, prvo mora da se smiri upala koju prati bol. U tu svrhu predlažem medikamente, mirovanje, a posebno rasterećenje donjeg dela leđa ako se pacijenti najčešće žale na probleme s kičmom. Neophodno je i rasterećenje svih perifernih zglobova - kukova, kolena, karlice... Tek nakon toga sledi adekvatna fizikalna terapija.
Kakve terapije predlažete?
- Kad je u pitanju diskus hernija, postoji veliki broj različitih terapija. Stanje olakšava neoperativna spinalna dekompresiona terapija kičme, koja deluje na uzrok problema: vrši se istezanje mekih struktura kičmenog stuba jer diskus je, u stvari, mehanička povreda.
Da li pomaže i kod išijasa?
- Pomaže. Kod fizijatra treba da odete i kad vas "preseče" jak i oštar bol u leđima koji se preko nogu širi do stopala. U problemu ste i ako osećate neprijatno žiganje i pritisak pri svakom, pa i najmanjem naprezanju.
Šta još savetujete čitaoce Stila?
- Ako imaju decu, posebno od sedam do12 godine, moraju da obrate pažnju na razvoj njihovog koštano-zglobnog sistema jer je kod njih sve izraženiji problem krive kičme (pomaže kineziterapija). Obratite pažnju kako nose školske rance, koje fizičke aktivnosti upražnjavaju. I roditelji treba da pripaze: postali smo pogrbljeni od upotrebe računara i telefona!
