Vašoj štitnoj žlezdi je potreban jod da bi pravilno radila i proizvodila dovoljno tiroidnih hormona za potrebe vašeg tela. Ako ne unosite dovoljno joda, rizikujete hipotireozu ili strumu - štitna žlezda postaje uvećana da bi nadoknadila nedostatak tiroidnih hormona.
Stručnjaci u poslednje vreme sve više preporučuju konzumoranje morskih algi. Tačno je da su mnoge vrste morskih algi pune joda, ali to ne znači da bi trebalo da jedete suši svaki dan. Em je skupo, em previše joda može biti jednako štetno za vašu štitnu žlezdu kao i premalo, izazivajući ili pogoršavajući hipotireozu. Isto se dešava i ako preterate sa upotrebom njihovih suplemenata.
Jod, ali i druge važne nutrijente, možete da nadoknadite na mnogo jednostavniji način, ako se opredelite za neke od namirnica koje su u našoj svakodnevnoj upotrebi. A ako već imate problema sa štitnom žlezdom, pojedine treba da konzumirate s oprezom.
NE PROPUSTITE
1. Mlečni proizvodi
Mlečni proizvodi sadrže u proseku 85 mcg joda po šolji. Međutim, količina joda u njima varira. Uzorci nemasnog mleka pokazuju da sadrže raspon od 38 do 159 mcg po šolji, ali običan ili grčki jogurt će vam podariti oko 50 odsto potrebnog dnevnog unosa joda!
Ako popijete jednu šolju mleka sa niskim sadržajem masti, zadovoljićete oko jedne trećine vaših dnevnih potreba za jodom. Odlučite se za čašu mleka obogaćenog vitaminom D, veća je verovatnoća da osobe sa nedovoljno aktivnom štitnom žlezdom (hipotireoza) imaju manjak upravo ovog vitamina. Nije loš ni sir, posebno čedar: samo jedna kriška ima 12 mikrograma joda i 7 IU vitamina D.
Napici na bazi biljaka koji se koriste kao zamena za mleko, kao što su soja i napici od badema, sadrže relativno male količine joda.
2. Riba i morski plodovi
Riba je još jedan dobar izvor joda. Jedna porcija pečene morske ribe od 85 g sadrži oko 158 mikrograma joda - dovoljno da zadovolji vaše dnevne potrebe ako niste trudni ili dojite. Najviše ga ima bakalar, ak i riblji štapići će obezbediti zdravu količinu joda - 58 mikrograma joda u porciji od porciji iste težine.
Samo 85 g škampa, oko 4 ili 5 komada, sadrži približno 10 odsto vašeg preporučenog unosa. Školjke i jastozi (skuplja varijanta) takođe mogu biti dobar izvor cinka - sadrže 6,5 odnosno 3,4 miligrama cinka.
3. Brazilski orasi
Brazilski orasi sadrže još jedan nutrijent koji pomaže u regulisanju hormona štitne žlezde: selen. Može pomoći u sprečavanju dugotrajnog oštećenja štitne žlezde kod osoba sa problemima povezanim sa štitnom žlezdom kao što su Hašimoto i Gravesova bolest (difuzna toksična struma).
Samo jedan brazilski orah sadrži između 68-91 mikrograma. Pošto je maksimalna gornja granica selena 400 mikrograma dnevno, nemojte preterivati. Previše selena može da izazove da vaš zadah bude kao da stalno jedete beli luk, a česti su i gubitak kose, promene boje noktiju, pa čak i srčanu insuficijenciju.
4. Piletina i govedina
Cink je jedna od ključnih hranljivih materija za vašu štitnu žlezdu - vašem telu je potreban da bi proizvodio hormon štitne žlezde. Unošenje premalo cinka može dovesti do hipotireoze. Ali i ovo treba da znate: ako razvijete hipotireozu, možete da dobijete i manjak cinka, jer hormoni štitne žlezde pomažu u apsorpciji minerala. A ako se to dogodi, možete doživeti i neželjene efekte poput teške alopecije, autoimunog stanja koje napada folikule dlake i čini ih da ispadaju u grudvicama.
Verovatno već dobijate dovoljno cinka putem ishrane, ali ako imate lošu ishranu ili poremećaj koji ometa vašu sposobnost da apsorbujete cink, možda ste u opasnosti od nedostatka. Meso je dobar izvor: porcija od 85 g pečenja od govedine sadrži 7 miligrama; goveđa pljeskavica 3 miligrama; a porcija tamnog pilećeg mesa iste težinei 2,4 miligrama.
5. Jaja
Jedno veliko jaje sadrži oko 16 odsto potrebnog dnevnog unosa joda i 20 odsto dnevnog unosa selena. To jaja čini superhranom za štitnu žlezdu!
Ako vas lekar nije drugačije uputio, pojedite celo jaje, veliki deo joda i selena nalazi se u žumancetu, rekao je Ilić.
6. Bobičasto voće
Najbolja ishrana za štitnu žlezdu ipak zahteva više od joda, selena i vitamina D, namirnice bogate antioksidansima koji pomažu u borbi protiv oštećenja ćelija, a prema studiji objavljenoj ove godine u Biomedicini i farmakoterapiji, antioksidansi mogu pomoći u upravljanju disfunkcijom štitne žlezde.
Tamnije bobice su bolji izbor, pružaju veoma visok nivo antioksidansa, vlakana i relativno malo prirodnog šećera.
7. Povrće
Za brokoli, karfiol, kelj, prokelj kaže se da mogu izazvati probleme sa štitnom žlezdom. Istina je malo mračnija. Ovo povrće sadrži jedinjenja koja se zovu glukozinolati, koja mogu da ometaju proizvodnju tiroidnih hormona u velikim količinama u vašem telu, ali je malo je verovatno da će naštetiti vašoj štitnoj žlezdi ako jedete porcije normalne veličine.
Prekomerna konzumacija (npr. >1 kg/d tokom nekoliko meseci) sirovog kelja, može smanjiti unos joda u štitastu žlezdu i uticati na proizvodnju tiroidnih hormona. Problem ćete rešiti tako što ćete ovo povrće kuvati, jer će se tako osloboditi enzima povezanih sa glukozinolatima!
8. Soja
Uticaj soje na zdravlje štitne žlezde još uvek nije sasvim jasan. Postoje razmišljanja da soja može negativno uticati na funkciju štitne žlezde i promeniti nivoe tiroidnih hormona, ali da to nije slučaj sa suplementacijom.
Sve dok jedete prosečne količine soje, nema razloga za brigu da će vam štetiti štitna žlezda.
9. Gluten
Celijakija i autoimune bolesti štitne žlezde kao što su Hašimotov tiroiditis i Grejvsova bolest često su udružene, što sugeriše da crevni mikroorganizmi utiču ne samo na imuni sistem i apsorpciju mikronutrijenata, već i na funkciju štitne žlezde.
Iako nije sasvim jasno da li dijeta bez glutena može pomoći u lečenju bolesti štitne žlezde sama po sebi, ako vam je dijagnostikovana celijakija, važno je da održavate strogu ishranu bez glutena kako biste sprečili simptome.
10. Prerađena i brza hrana
Ako razmišljate o povećanju unosa slane, prerađene hrane samo da biste u svoju ishranu ubacili više joda - razmislite ponovo!
Proizvođači ne moraju da koriste jodiranu so u svojim proizvodima, a prema istraživanjima oni to skoro nikada ne rade. S druge strane, unećete previše natrijuma, što vam može doneti visok krvni pritisak i srčane bolesti.
Slično prerađenoj hrani, lanci brze hrane takođe ne koriste jodiranu so u pripremi hrane. Hamburger sadrži 3,3 mcg joda na 100 g, dok mlevena goveđa pljeskavica koja nije za brzu hranu sadrži 8 mcg joda na 100 g.
