Vrućina može da ostavi velike posledice na naše zdravlje. Toplotni talas Lucifer donosi temperature preko 40 stepeni Celzijusa.
Evo kako toplota utiče na telo:
1. Otežano disanje, nadražajni kašalj i bronhospazam. U opasnosti su asmatičari i deca.
2. Krvni sudovi se šire, pritisak se spušta
3. Zbog dehidracije dolazi do lokalne tromboze
4. Noge otiču, tečnost se zdržava u donjim ekstremitetima
5. Infarkt usled promene spoljne temperature
6. UV zračenje može da izazove opekotine kože, rak kože i prebrzo starenje
7. Zbog prevelikog izlaganja očiju UV zračenju može se stvoriti mrena.
8. Manjak tečnosti, a ubrzan rad bubrega može stvoriti kamen u bubregu.
9. Znojenje usled visoke temperature može promeniti srčani ritam i uzrokovati dehidraciju i grčeve.
Toplotni udar
Toplotni udar je iznenadni kolaps organizma, a nastaje zbog često naglog, prekomernog povišenja telesne temperature i nemogućnosti organizma da se hladi znojenjem i temperaturu održi u normalnim granicama. Poslednjih decenija uočava se trend konstantnog porasta temperature u letnjem periodu što utiče na zdravstveno stanje sveukupnog stanovništva. Pravovremene mere mogu smanjiti broj obolelih i umrlih od vrućina, što znači da treba biti spreman i ublažiti moguće negativne posledice po zdravlje i odmah reagovati.
Kako da se ponašamo tokom velikih vrućina
Rashladite telo i pijte dovoljno tečnosti da vam boja urina bude svetla. Pijte redovno negaziranu vodu i niskokalorične napitke bez kofeina, alkohola i šećera da njima ne izazovete jaču dehidraciju. Možete se samo osvežiti tako što ćete u ustima rastopite kockicu, dve leda.
Dehidraciju od vrućina izbegnite uzimanjem limunade, i to odrasli svakih sat do 2, a deca svakih 15 do 20 minuta, po jedna do 2 kašičice ili gutljaj vode. Nemojte čekati osećaj žeđi da biste povećali unos tečnosti, a ovo pogotovo važi za starije osobe koje slabije osećaju žeđ.
Zaklon od sunca u periodu od 10 do 17 sati
Izbegavajte boravak na direktnom suncu u razdoblju od 10 do 17 sati, posebno deca, trudnice, starije osobe, srčani bolesnici i bolesnici s hroničnim bolestima (mentalne bolesti, dijabetes i dr.) Osobe koje rade na otvorenom, treba češće da se odmaraju, da se sklone u hlad i popiju jednu do jednu i po čašu vode svakih 30 minuta. Tuširajte se ili kupajte u mlakoj vodi. Druga mogućnost je da se zamotate u hladne mokre peškire ili čaršave, ili da se rashladite mokrim sunđerom, kupkom za noge… Deci možete mokre peškire stavljati na noge i ruke, ukoliko nemate u kući rashladne uređaje. Nosite laganu široku svetlu odeću od prirodnih materijala. Ako idete van kuće stavite šešir širokog oboda ili kapu i sunčane naočare, a korisna su zaštita od direktnog sunca i kišobrani i lepeza za rashlađivanje vazduha. Koristite laganu posteljinu, po mogućnosti bez jastuka kako bi izbegli akumulaciju topline od tela. Jedite češće male i što tečnije obroke – supe i lake čorbe. Izbegavajte hranu prebogatu belančevinama. Ako ste u mogućnosti, pripremite mešano sveže voće, takozvane smutije, ili pravite laganu supu, da organizmu vratite izgubljene minerale, vitamine i elektrolite.
Skolinite se sa vrućine
Sklonite se u najhladniju prostoriju svog stana ili kuće, posebno noću. Ako stan ili kuću ne možete držati rashlađenim, provedite dva do tri sata dnevno u hladnom prostoru (npr. u nekom tržnom centru, kafiću, javnoj zgradi). Izbegavajte izlazak iz kuće u najtoplijem delu dana. Izbegavajte naporan fizički rad. Ako morate naporno da radite, činite to u najhladnije doba dana, što je ujutru između 4.00 i 7.00 sati i posle 17.00 sati. Potražite hladovinu kojom ćete da hodate po gradu. Ne ostavljajte decu i životinje u parkiranom vozilu. Redovno koristite sredstva sa zaštitnim faktorom od štetnog UV zračenja. Naročitu brigu treba posvetiti novorođenčadi i maloj deci. Za njih treba koristiti zaštitna sredstva s najvećim faktorom SPF 50 i obući ih u laganu odeću koja ih takođe štiti od UV zraka. Prilagodite svoje izlaganje sunčevom UV zračenju uvažavajući dnevne promene vrednosti UV indeksa. Ako vozite, izbegavajte putovanja u najtoplijem delu dana.
