Drevni antički lekari i naučnici Galen i Dioskorid znali su za lekovitost vrbe. Kora koja se skida u rano proleće sa ovog drveta odličan je lek za ublažavanje bolova i smirivanje upala. Najlekovitija je kora koja se skida sa grana debelih kao ruka. Osušena kora se usitni, preliva hladnom vodom, zagreva do ključanja, kuva pet minuta, pa se poklopi i ostavi da stoji pola sata. Na ovaj način najefikasnije se ekstrahuje salicin, lekoviti sastojak vrbe koji se u organizmu pretvara u salicilnu kiselinu, sredstvo za ublažavanje bolova. Upravo je salicilna kiselina aktivni sastojak aspirina, najpopularnijeg leka protiv bolova još od 1899. godine. Pored salicina, vrba sadrži i tanine, flavonoide i glikozide.
Vrbova kora, sama ili u kombinaciji sa rastavićem, brezom, koprivom ili listom masline efikasno se bori protiv reumatizma. Ovaj čaj preporučuje se i osobama koje pate od hroničnih bolova u leđima i osteoartritisa.
Vrbova kora u kombinaciji sa matičnjakom i kamilicom upotrebljava se za ublažavanje glavobolja. U kombinaciji sa zovom ili lincurom je efikasan narodni lek za spuštanje povišene temperature, protiv groznice i prehlada.
Čaj od vrbove kore pomešan sa divljom dan i noći koristi se za lečenje kožnih bolesti, posebno ekcema. Najbolji rezultati dobijaju se kad se paralelno koristi i melem od nevena.
Vrbova kora razređuje krv pa se može koristi preventivno protiv moždanog i srčanog udara. Baš iz ovog razloga vrba se ne preporučuje osobama koje imaju čir na želucu ili dvanaestopalačnom crevu. Deci mlađoj od sedam godina, takođe ne treba davati ovu biljku.
Ljudi su odavno primetili da labudovi, kada ih zaboli vrat, prilaze obali i grickaju grančice vrbe. Životinjska intuicija kada su lekovite biljke u pitanju, još jednom se pokazala ispravnom. Bela vrba (Salix alba) sadrži salicilna jedinjenja koja ublažavaju bol i koja imaju široku upotrebu u farmaceutskoj industriji.
