Pored korona virusa, zagađenje vazduha je tema o kojoj se najviše priča u Srbiji. Ovih dana smo svesni da je kvalitet vazduha izuzetno oslabljen, da teško dišemo i da se često zakašljemo kada posle šetnje na otvorenom uđemo u kuću.
Profesor doktor Branimir Nestorović govorio je o tome kako aetozagađenje utiče i na druge organe, te kako postoji jasna korelacija broja obolelih od karcinoma i stepena aerozagađenja.
"Aerozagađenje spada među najvažnije uzroke oboljevanja i smrti prema podacima Svetske zdravstvene organizacije. Drugi uzrok je zagađenje bukom. Kada sam počeo da se bavim ovim poslom, broj dece sa oboljenjima respiratornog trakta je bio nizak (ispod jedan odsto sve dece). Trenutne procene su da skoro svako šesto dete ima astmu, preko 20 odsto alergijsku kijavicu, a u porastu su i druge bolesti respiratrornog trakta (uključujući respiratorne infecije). Ja sam uvek ambulantu na Klinici radio sredom, broj pacijenata je sa pet do 10 početkom karijere narastao na 30 do 40," priča doktor Nestorović za Blic.
On tvrdi da su najosetljivija deca do treće godine, jer se njihova pluća nalaze u fazi razvoja. Oštećenja u tom periodu mogu da ostave trajne posledice. Ova grupa je takođe veoma osetljiva na virusne infekcije, a one dodatno pogoršavaju oštećenje pluća izazvano aerozagađenjem.
Profesor Nestorović kaže da je najbolje da na vazduh izlazimo oko podne, kada je prisutno strujanje vazduha, da što češće šetamo pored reke, jer voda rastvara gasove iz aerozagađenja. Takođe preporučuje da se što više pije svež sok od cvekle koji uklanja teške metale iz našeg tela.
