saznajte više

U 5 koraka rešite problem koji vas koči da napredujete i odlažete stvari: Sprečite depresiju i motivišite se!

"O tome ću misliti sutra." Legendarna maksima Skarlet O'Hare u stvarnom životu može vrlo lako postati klizav teren na kom se u sekundi okliznete i odtociljate u...

Saveti stručnjaka 11.09.2020. - 19:14h Autor: Stil / buro247.rs
Foto: Thinkstock

Pa, ne baš na mesto koje je dobro za vas. Verovatno ne postoji niko ko ponekad ne odlaže stvari ali prava prokrastinacija, ona zbog koje će vam život izgubiti na kvalitetu (a hoće, u to nemojte sumnjati) i koja će vas uvući u neželjeni zao krug je nešto sasvim drugo. Naravno, ona ima različite nivoe i različitog je intenziteta, ne samo od osobe do osobe već i kod svakog ponaosob. Ukoliko posebno uzme daha može vas odvesti i put depresije. Studije pokazuju vezu između sklonosti ka odlaganju i ličnosti koje su emotivno rastresene, impulsivne i koje sumnjaju u svoju sposobnost da izvrše zadatak. Donosimo vam pet stručnih saveta koji će vam pomoći na putu da pobedite prokrastinaciju i motivišete se.

 

1. NAUČITE DA PREVLADATE POČETNI NEPRIJATAN OSEĆAJ

 

Ok, zvuči lakše nego što u praksi izgleda ali dozvolite i osvestite činjenicu da je nelagoda koju osećate vaš subjektivan osećaj, a ne objektivno merilo stvari. Nekada se pri započinjnaju novih stvari osećamo i neprijatno i uplašeno pa nam je lakše da ta osećanja oteramo nego da se sa njima suočimo. Ovo, nažalost, problem “rešava” samo trenutno i dugoročno često ima loše posledice. Kada neko trenutno odlaže loša osećanja i zamenjuje ih nekom aktivnošću od koje se oseća dobro, to kasnije otvara put ka kajanju, patnji i raznim drugim mentalnim problemima.

 

Da bi se prevazišlo odlaganje, umesto bega od neprijatnih osećanja treba naučiti da se sa njima živi. Dakle, osvestite negativne emocije koje se javljaju u vama tokom pripremne faze i ne koristite ih kao izgovor. Nelagoda će nestati vrlo brzo nakon što krenete da obavljate zadatak. Što više budete naučili da tolerišete ovu prolaznu nelagodu, to ćete više jačati samokontrolu što će učiniti da sebe počnete drugačije da doživljavate i da vidite sebe kao nekoga ko je sposoban. Odatle potiče motivacija.

2. FOKUSIRAJTE SE NA EMOCIJU KOJU ŽELITE DA OSETITE

 

Drugo rešenje jeste odabrati osećanje koje biste voleli da imate, a zatim to iskoristite kao protivotrov nelagodi. Možda želite da naučite nove stvari, poboljšate veštine ili dobijete unapređenje. Sve dok je neka želja tu, možete je upotrebiti u borbi protiv prokrastinacije.

 

Istina jeste da se svi stalno krećemo kroz mnoge isprepletane emocije ali je isto tako istina da od njih možemo odabrati one na koje želimo da se usredsredimo. U praksi ovo izgleda otprilike ovako: kada krećemo u novi projekat na poslu, umesto nesigurnosti možemo da se koncentrišemo na dobrobit i napredak koji će nam taj projekat doneti, kako na psihološkom tako i na profesionalnom planu. Na ovaj način ne samo da će prvi korak biti nešto lakši, već i sve što posle njega sledi dobija dublji smisao koji smo vezali za svoje vrednosti i ciljeve.

 

3. URADITE ONO ŠTO ODLAŽETE PA MAKAR I NE BILO SAVRŠENO

 

Ponekad prokrastiniramo zato što zamišljamo da rezultat mora biti apsolutno savršen ili zato što nam nedostaje samopouzdanja pa zbog toga odlažemo kobni trenutak početka.

 

Umesto da čekate da “jednog dana” budete u boljoj formi, bolje je da skupite petlju i jednostavno skočite u vodu. Ovo ne važi samo za posao, već i za sve vrste životnih izbora. Otpuštanje ideje da sve mora biti perfektno omogućiće vam da preduzmete prvi korak, a zatim i da se kasnije usavršavate i poboljšate. Ako stvari budete gledali kao na mogućnost za učenje i napredak, vaša inicijalna odbojnost prema određenim zadacima pretvoriće se u uzbuđenje.

 

4. KRENITE I DOBAR OSEĆAJ ĆE DOĆI

 

U središtu dinamike odugovlačenja jeste veoma pogrešna ideja da ćete sutradan želeti i biti raspoloženi da radite ono što ste danas odložili. Studije pokazuju našu lošu sposobnost da predvidimo sopstvena buduća osećanja. Dobro znamo kako to u praksi ide: odlučujemo, na primer, da ostavimo cigarete, ali pre toga pušimo poslednju. Neposredno nakon te poslednje cigarete govorimo sebi kako je to to, ali čim dođe do iskušenja sve pada u vodu. Kada je u pitanju prokrastinacija, osećamo olakšanje trenutnim oslobađanjem od tereta i zamišljamo da će nam ova aktivnost sutra lepo leći, ali to nikad ne bude slučaj.

 

Osvešćivanje sopstvene nesposobnosti da predvidimo svoje emocije treba da nas podstakne na to da delujemo u sadašnjem trenutku jer ne treba da očekujemo promenu svoje motivacije i ona nam nije neophodna da nešto započnemo. Čak i samim ovakvim razmišljanjem počinjemo da idemo napred, a kad jednom krenete sami ste posadili seme motivacije. Često pogrešno mislimo da je za pokretanje potrebna motivacija, ali istina je upravo suprotna: motivacija prati akciju.

 

5. RASKRSTITE SA PRETERANIM SANJARENJEM

 

Nešto više od trećine misli koje imamo u danu nema nikakve veze sa onim što se nalazi ispred nas ili u našem neposrednom okruženju. Veliku količinu vremena provodimo razmišljajući o raznim stvarima ili skrolujući po feedovima na društvenim mrežama. Što se više udaljite od onoga što trenutno radite, to je teže vratiti se onome što bi trebalo da uradite.

 

Još jedna mana preteranog sanjarenja jeste ta da ono izaziva zavisnost i što više sanjarite, teže je kontrolisati situaciju i neke studije ukazuju da ovo ima veze i sa depresijom. Misli koje lutaju često se vraćaju na neostvarene ciljeve ili na idealizovanu sliku o sebi koja zapravo ne odgovara stvarnosti. Način da se borite protiv svega ovoga jeste da se koncentrišete na sadašnji trenutak, šta god da radite. Upravo to je ključ duboke koncentracije i produktivnosti.

(Stil.kurir.rs)

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs

Razmena sadržaja

Inicijalizacija u toku...