Pa, ne baš na mesto koje je dobro za vas. Verovatno ne postoji niko ko ponekad ne odlaže stvari ali prava prokrastinacija, ona zbog koje će vam život izgubiti na kvalitetu (a hoće, u to nemojte sumnjati) i koja će vas uvući u neželjeni zao krug je nešto sasvim drugo. Naravno, ona ima različite nivoe i različitog je intenziteta, ne samo od osobe do osobe već i kod svakog ponaosob. Ukoliko posebno uzme daha može vas odvesti i put depresije. Studije pokazuju vezu između sklonosti ka odlaganju i ličnosti koje su emotivno rastresene, impulsivne i koje sumnjaju u svoju sposobnost da izvrše zadatak. Donosimo vam pet stručnih saveta koji će vam pomoći na putu da pobedite prokrastinaciju i motivišete se.
1. NAUČITE DA PREVLADATE POČETNI NEPRIJATAN OSEĆAJ
Ok, zvuči lakše nego što u praksi izgleda ali dozvolite i osvestite činjenicu da je nelagoda koju osećate vaš subjektivan osećaj, a ne objektivno merilo stvari. Nekada se pri započinjnaju novih stvari osećamo i neprijatno i uplašeno pa nam je lakše da ta osećanja oteramo nego da se sa njima suočimo. Ovo, nažalost, problem “rešava” samo trenutno i dugoročno često ima loše posledice. Kada neko trenutno odlaže loša osećanja i zamenjuje ih nekom aktivnošću od koje se oseća dobro, to kasnije otvara put ka kajanju, patnji i raznim drugim mentalnim problemima.
Da bi se prevazišlo odlaganje, umesto bega od neprijatnih osećanja treba naučiti da se sa njima živi. Dakle, osvestite negativne emocije koje se javljaju u vama tokom pripremne faze i ne koristite ih kao izgovor. Nelagoda će nestati vrlo brzo nakon što krenete da obavljate zadatak. Što više budete naučili da tolerišete ovu prolaznu nelagodu, to ćete više jačati samokontrolu što će učiniti da sebe počnete drugačije da doživljavate i da vidite sebe kao nekoga ko je sposoban. Odatle potiče motivacija.
"O tome ću misliti sutra." Legendarna maksima Skarlet O'Hare u stvarnom životu može vrlo lako postati klizav teren na kom se u sekundi okliznete i odtociljate u...
