Odlazak u bolnicu uvek je dodatno opterećen strahom od infekcije, a u najgorem slučaju i sepse, a on uopšte nije bezrazložan jer se sve češće govori o intrahospitalnim infekcijama izazvanim rezistentnim, odnosno otpornim bakterijama. Zbog njihove prirode gotovo istovetan problem imaju i razvijene i nerazvijene zemlje. Sve su učestalije i dovode do velike smrtnosti, zbog čega je Globalna alijansa za sepsu ustanovila Svetski dan borbe protiv sepse (13. septembar), koji je pre osam godina prvi put obeležen i u Srbiji.
Šta je sepsa, koliko je opasna i u kojim sve okolnostima se javlja, objašnjava infektolog profesor dr Darko Nožić, načelnik Opšte bolnice "Belmedik":
- Sepsa je veoma teška infektivna bolest, koja može da ima fatalan ishod. U 80 odsto slučajeva izazivaju je bakterije, a u manjem procentu uzročnici mogu da budu i gljivice. Nastaje prodorom bakterija u krv. To samo po sebi nije teško, ali je težak odgovor organizma koji treba sa njima da se izbori. Bakterije, zapravo, čim uđu u krv oslobađaju toksine i počinju štetno da deluju na organizam, zbog čega veoma često dovode i do smrti.
Kolika je smrtnost od sepse?
- Od sepse svake četvrte sekunde neko umre u svetu. U SAD, gde je zdravstvena zaštita na zavidnom nivou, sepsa je druga po smrtnosti kada je reč o brzoj smrti. Nalazi se odmah posle srčanog udara. Isto se dešava i u drugim razvijenim državama, pa shodno tome i u manje razvijenim, kao što je i naša zemlja. Poseban problem predstavljaju intrahospitalne infekcije, zbog kojih, primera radi, pacijenti posle operacija bivaju izloženi dejstvu rezistentnih bakterija i često uvučeni u obruč sepse.
Može li do ove infekcije da dođe u vanbolničkim uslovima?
- Može, jer svaka oštećena koža ili tkivo stvaraju priliku da se bakterije usele u krv i limfu i razviju bolest. U vanbolničkim uslovima to se, istina, događa ređe, ali do sepse može da dođe i posle nekih banalnih povreda ili trauma druge vrste. Recimo, sepsa može da se javi kod traume sa nagnječenim tkivima, infekcije kože kao što su bubuljice, loše izvedenih abortusa. Za abortus je, recimo, veoma važno da se izvede u sterilnim uslovima, jer su reproduktivni organi vrlo osetljivi i veoma prokrvljeni. Osim toga, žene koje koriste tampone takođe treba da povedu računa da ne izazovu sepsu. U tamponima se nalaze stafilokoke, koje mogu da se aktiviraju ukoliko higijena nije na zavidnom nivou, i da dovedu do teškog septičnog stafilokoknog stanja.
Ko je posebno podložan ovoj infektivnoj bolesti?
- Bakterije su praktično svuda oko nas, i o tome treba da vodimo računa, pogotovo ako nam je imunitet narušen. To se najbolje vidi u vreme postoperativnog oporavka. Pacijenti koji imaju dobar imunitet taj put jenostavno prođu. Istina, i oni mogu da obole, ali to se ređe događa. Međutim, zbog nerazvijenog imunog sistema, sepsi su posebno podložne bebe do dva meseca, zatim starije osobe jer je njihov imuni sistem oslabljen, ali i ljudi sa imunokompromitujućim bolestima, a najviše pacijenti koji su zbog prirode oboljenja podvrgavani zračenju, hemioterapiji ili drugim lekovima koji smanjuju imunitet. Međutim, problem kod sepse je i to što je izazivaju multirezistentne bakterije, odnosno one koje su otporne na gotovo sve antibiotike kojima medicina raspolaže.
Šta ih čini multirezistentnim?
- Do stvaranja multirezistentnosti bakterija dovodi pre svega, nekritička upotreba antibiotika. Epilog takvog ponašanja je da bakterije počinju da žive u sredinama u kojima ne bi trebalo da ih ima. Tokom vremena postaju otporne i spremne da prežive čak i udar antibiotika specijalno napravljenih za njihovo uništavanje. Ovakvim ponašanjem stvara se ogromna globalna šteta, jer postojeće bakterije stvaraju sojeve otporne na gotovo sve antibiotike. U kliničkoj praksi često se analizom krvi dobija odgovor o prisustvu rezistentnih bakterija, pa onda nastaje problem kako se sa njima izboriti i obolelog izlečiti. S obzirom na to da svaka jedinica intenzivne nege ima svoje bakterije svuda prisutne, vrlo ih je teško izbeći. Međutim, bez obzira na bakterijsku otpornost lečenje se zasniva na davanju jakih antibiotika, po mogućstvu poslednje generacije jer su jači, ali shodno tome i skuplji. Za sepsu je to najvažniji vid lečenja. Ipak, bez obzira na sve napore u lečenju, čak polovina obolelih ulazi u septički šok, a tada je smrtnost između 50 i 60 procenata.
Kako se sepsa manifestuje?
- Ponekad simptomi liče na sve infektivne bolesti. Bolest se uglavnom manifestuje jezom, drhtavicom, visokom temperaturom iznad 39 ili niskom ispod 36 stepeni Celzijusovih. Obolela osoba ubrzano diše, a ima i ubrzan rad srca. Pregledom krvi konstatuje se porast ili pad leukocita, odnosno belih krvnih zrnaca, čija uloga i jeste da organizam čuvaju od infekcije. Pad krvnog pritiska i to gornjeg ispod 90, predstavlja ozbiljan simptom septičkog šoka koji odražava teško stanje u kom istovremeno trpe mozak, jetra, srce, bubrezi.
Razlikovanje simptoma
Mikroorganizmi u sepsi mogu da zahvate skoro sve delove tela, počevši od mozga, pluća, pa sve do bubrega, jer su svuda u krvotoku. U zavisnosti od primarnog lokaliteta daje i karakteristične simptome. Ako se primarno radi o plućima doći će do poremećaja u disanju i bolova u prsima. Ako je locirana u bubrezima, ispoljavaju se bolovi u slabinama, učestalo mokrenje ili pečenje pri mokrenju. Ako je na nekom organu u stomaku ispoljavaju se bolovi u trbuhu, mučnina, povraćanje, zatvor, nadutost... Najčešća mesta infekcije koja prethodi sepsi su infekcije urinarnog i respiratornog trakta, kao i trbuha. Infekcije urinarnog trakta češće su kod seksualno aktivnih žena, dok je kod muškaraca ova vrsta infekcije učestalija kod uvećane prostate. Teška sepsa i septički šok mogu da zahvate i nekoliko organa, što rezultira mešavinom znakova i simptoma - navodi dr Nožić.
Mesta ulaska
Infekcija može da počne na bilo kom mestu gde bakterije ulaze u organizam, a ono može biti naizgled bezopasno (ogrebotina ili zanoktica), ali i posledica ozbiljnih zdravstvenih problema kao što su upala slepog creva, upala žučne kese, upala pluća, meningitis, odnosno upala moždanih ovojnica... Čak i pokvaren zub može biti ishodište sepse. Širenje bakterija u kosti može da dovede do osteomijelitisa. Kod hospitalizovanih bolesnika uobičajena mesta početne infekcije su tamo gde se uključuje infuzija, hirurški rezovi, urinarni kateteri, dekubitusne odnosno rane koje nastaju usled dugog ležanja - kaže ovaj stručnjak.
