Velik je broj dece kod nas i u svetu kojoj su odstranjeni krajnici. Obično se tom zahvatu podvrgavaju oni koji imaju više od 3-4 gnojne upale grla godišnje, učestali sinusitis, upale uha i sl.
Umesto da se pokuša otkriti mogući uzrok tih učestalih gnojnih upala i da se na prirodan način pokuša osnažiti detetov imunitet, kao rešenje predlaže se – uklanjanje ovih korisnih limfnih žlezda.
Najčešće se odstranjuju dva nepčana krajnika u grlu (tonzilektomija), a ponekad i treći, onaj u ždrelu, koji se naziva i adenoidi ili adenoidne vegetacije (adenoidektomija).
Nažalost, nedavno objavljena danska studija otkriva da te operacije nisu nimalo bezazlene, iako su kratkotrajne i rutinske.
Premda one donose neko kratkoročno olakšanje, dugoročno su opasne za zdravlje jer povećavaju rizik od većeg broja oboljenja.
Koja je uopšte funkcija krajnika?
Krajnici, tonzile ili mandule u usnoj šupljini i ždrelu raspoređeni su u obliku prstena. To je tzv. Waldeyerov prsten.
Oni nisu običan ukras u grlu, već imaju tačno određenu ulogu.
Radi se zapravo o limfnim žlezdama koje služe kao prva linija obrane od patogena, bakterija i virusa.
Oni štite organizam od infekcija i upala, a najaktivniji su do naše devete godine života.
Istraživanja su pokazala da upravo krajnici mogu formirati zaštitnu barijeru koja sprečava invazivne bakterije i viruse da napadnu osetljivo tkivo naših pluća ili grla.
Krajnici su, dakle, važan deo imunog sistema svakog čoveka. I njihovim uklanjanjem detetov imunitet, koji je ionako već narušen zbog učestalih upala grla ili sinusa, postaje još slabiji.
Ne smemo zaboraviti da je svaki delić našeg organizma pa tako i krajnici, ujedno deo veće celine - organizma, što zapadna medicina previđa.
Uklanjanjem jednog dela, naročito ako se radi o delu imunog sistema, narušavamo ravnotežu i ugrožavamo celinu, odnosno zdravlje celokupnog organizma.
Deca s izvađenim krajnicima češće oboljevaju
Danska studija je pokazala da je kod dece kojima su do devete godine života odstranjeni krajnici ili mandule triput povećan rizik od bolesti kao što su grip, astma, upala pluća, hronični bronhitis.
Kod dece koja su uz tonzilektomiju prošla i operaciju uklanjanja trećeg krajnika ili adenoidektomiju rizik od upale unutrašnjeg uha, sinusitisa i alergija čak je četiri puta veći.
Činjenica je da ove dve operacije donose samo kratkoročne zdravstvene dobrobiti, ali dugoročno one su se pokazale opasne i štetne.
Kratkoročno su deca oslobođena tonzilitisa, što je dobro. Ipak, nisu primećena poboljšanja kod dece koja imaju problema s otežanim disanjem, kao ni kod onih s upalom sinusa.
Deca koja su prošla jednu ili obe ove operacije kasnije su u životu jednako sklona, pa čak i sklonija nego druga deca, oboljenjima grla, uha i nosa.
Istraživanja su pokazala i to da su kožne bolesti, konjunktivitis i infekcije uzrokovane parazitima čak 78 posto učestalije među odraslim osobama kojima su odstranjeni krajnici.
Još je starorimski pesnik Ovidije mudro zaključio: "Neke se rane pogoršaju nakon lečenja. Bilo bi bolje da se nikad i ne diraju.“
Isto to vredi i za naše krajnike.
Ne zaboravite: Tonzilektomija može utrostručiti rizik od bolesti disajnih puteva, poput astme, bronhitisa i upale pluća.
Odstranjivanje krajnika, naročito ako je to izvedeno do 9. godine života, povećava se rizik od čak 28 bolesti.
