To je drevna celovita žitaricakoja potiče iz Azije, odakle se proširila najpre na Bliski istok, a potom i na područje Evrope. Mnogi je nazivaju praiskonskom pšenicom jer vekovima nije modifikovana, već je do danas zadržala svoje prvobitne karakteristike. U dalekoj prošlosti pir je bio cenjena namirnica, o čemu svedoče zapisi u Starom zavetukao i kod starih Rimljana.
Tokom 19. veka, usled hibridizacije drugih vrsta žitarica, koje su se uzgajale, brale i obrađivale brže i jeftinije, popularnost pira se smanjila.
Međutim, u novije vreme, zahvaljujući sve većem interesovanju za konzumacijomzdrave hrane, ova namirnica ponovo dobija zasluženo visoko mesto na lestvici zdravih namirnica.
Svojstva pirovog brašna
Poslednjih godina sve više raste potražnja za najvažnijim proizvodom od pira – pirovim brašnom. Osim brašna od ove žitarice se proizvode i mekinje, griz, kuskus, mleko, kafa kao i neki proizvodi za decu. Pirovo brašno se smatra daleko zdravijim i hranjivijim od brašna pšenice i ostalih modernih i modifikovanih žitarica.
Ima blag, profinjen ukusi sadrži zavidne količine vlakana topivih u vodi koja blagotvorno deluju na probavu. Proizvodi pripremljeni od ovog brašna lakše su vare pa se kao takvi posebno preporučuju za starije osobe, decu i bolesnike.
Osobe alergične na proizvode od obične pšenice mogu u umerenim količinama konzumirati proizvode od pira.
Ipak, važno je naglasiti da pirovo brašno nije bezglutenska namirnica – ono sadrži gluten, ali u mnogo manjoj količini od pšeničnog brašna.
Uz to, gluten iz pirovog brašna ima sasvim druga svojstva od pšeničnog glutena - lakše je probavljiv, ne uzrokuje probavne tegobe niti alergijske reakcije. Zato ga u većini slučajeva odlično podnose osobe osetljive na pšenično brašno.
Pir je poznat pod nazivima krupnik, dinkel ili spelta