Orasi se smatraju jednim od nutritivno najvrednijihorašastih plodova, a lako ih je uključiti u svakodnevnu ishranu.
Mogu se jesti samostalno kao međuobrok, dodati ovsenoj kaši, jogurtu ili salati, a posebno se ističu zbog visokog procenta nezasićenih masti, uključujući omega-3 masne kiseline.
Kada je najbolje jesti orahe?
Istraživanja koja se bave upravo vremenom konzumacije oraha još su ograničena, no postoje zanimljivi rezultati. Jedno istraživanje iz 2025. pokazalo je da su mlade odrasle osobe koje su za doručak pojele 50 grama oraha tokom dana imale brže reakcije i bolje rezultate na testovima pamćenja u poređenju s onima koji su pojeli doručak bez oraha.
Orasi sadrže i spojeve koji mogu pomoći u zaštiti moždanih ćelija od oksidativnog stresa. Zbog toga bi mogli biti dobar izbor pre učenja, zahtevnog radnog dana ili važnog sastanka, iako je potrebno više istraživanja kako bi se utvrdilo ima li upravo vreme konzumacije značajniji učinak.
Ipak, puno je važnije orahe jesti redovno nego razmišljati o tome u koje ih doba dana pojesti. Istraživanja povezuju njihovu redovnu konzumaciju s boljim zdravljem mozga i očuvanjem kognitivnih sposobnosti.
Uobičajena porcija iznosi oko 30 grama, odnosno približno 14 grama polovina oraha. Neka istraživanja kao dnevnu količinu navode između 28 i 42 grama, što odgovara otprilike 12 do 18.
Orasi dobri za mozak
Orasi sadrže niz hranljivih materija koje mogu imati povoljan učinak na zdravlje mozga. Među njima se posebno ističe alfa-linolenska kiselina (ALA), biljna omega-3 masna kiselina.
Omega-3 masne kiseline povezane su s procesima važnima za normalno funkcionisanje mozga, a mogu pomoći i u smanjenju upalnih procesa i oksidativnog stresa. Upravo se ti procesi povezuju s promenama koje s godinama mogu uticati na kognitivne sposobnosti.
Orasi nisu bogati samo zdravim mastima. Sadrže i polifenole, vitamin E, melatonin te druge bioaktivne spojeve koji imaju antioksidativna svojstva.
Stil/najžena