Danas je uvreženo mišljenje kako su sunčevi zraci izuzetno štetni, te kako se njihovom (preteranom) izlaganju izaziva rak kože i prerano starenje. Zbog toga većina izbegava bilo kakavo izlaganje suncu.
Tome još uvelike doprinosi naš užurbani životni stil, celodnevni boravak u zatvorenom prostoru ili automobilu, a retko kad sebi dopustimo šetnju prirodom.
Takvim načinom života, jedinu svetlost koje naše telo dobiva je ona iz veštačke rasvete ili nepotpuna sunčeva svetlost koja se nekim čudom uspeva probiti kroz prozore.
Pročitajte šta sunce govori o vama, više možete da pročitate OVDE.
Naši telesni sistemi prilagođeni su optimalnom funkcionisanju pri dovoljnoj izloženosti sunčevoj svetlosti.Nedovoljna količina sunca može biti uzrok pomanjkanja vitamina D u organizmu, budući da ga relativno malo hrane sadrži u većim količinama.
Sunce kao lek
Otac zapadne medicine Hipokrat, zasigurno je jedan od najpoznatijih pobornika lečenja sunčevom svetlosti poznate i kao helioterapija.Stari Grci, Rimljani, Egipćani, Indijci i mnogi drugi narodi u lečenju brojnih poremećaja i bolesti koristili su upravo ovaj oblik terapije.
Ali čak i u novijoj istoriji, početkom dvadesetog veka, helioterapija se redovno i uspešno koristila za lečenje tuberkuloze, rahitisa, rana, kožnih poremećaja itd.
Sunce je glavni izvor vitamina D! Više od 80% svetske populacije pati od manjka ovog važnog vitamina, poznatog i kao „vitamin sunca“, koji se u najvećoj meri proizvodi kao nusproizvod izlaganja suncu.U manjoj meri nalazi se u proizvodima životinjskog porekla, ali telo ne može dobiti dovoljnu količinu samo iz namirnica.
Jutarnje sunce pomaže pri mršavljenju, više možete da pročitate OVDE.
Manjak vitamina D je povezan sa nastankom karcinoma, autoimunih bolesti, slabih kostiju i zuba, osteoporozom, autizmom, raznim srčanim oboljenjima i depresijom.
Važna stavka u imunološkom sistemu čoveka je upravo sunce, a dokazano je zadužen i za lep izgled naše kože.
Sunce pozitivno utiče na: imunitet, izgled kože, rad srca, raspoloženje, san, kosti i kosu, kožne probleme, tegobe disajnog sistema i td.
Hormon sreće
Pinealna žlezda, poznatija kao epifiza, je jedina žlezda koja dobija energiju preko svetla - preko naših očiju.Ova žlezda je odgovorna za našu intuiciju, kreativnost i mentalni potencijal.
Ako se ne izlažemo dovoljno sunčevoj svetlosti, rad ove žlezde će biti u disbalansu.
Zasadite suncokret i imaćete sunce u dvorištu, više možete da pročitate OVDE.
Takođe, naučno je dokazano da se serotonin, poznat i kao hormon sreće, a kojeg luči pinealna žlezda, proizvodi pri dovoljnoj izloženosti sunčevoj svetlosti. Povezan je sa pozitivnim raspoloženjem, unutarašnjim mirom te povećanom koncentracijom.
Serotonin reguliše osećaj gladi, telesnu temperaturu, rad mišića, apetit i raspoloženje. Ovaj hormon se izlučuje tokom dana kada sunčeva svetlost ulazi u naše oči, a kada padne noć, pretvara se u melatonin - hormon koji je odgovoran za našu vitalnost, mladolikost, ali i uravnoteženu naviku spavanja. Većina budnog vremena provedenog u zatvorenim prostorijama, te odlazak na spavanje u kasnim noćnim satima - što je sastavni deo svakodnevice današnjeg čoveka - nepovoljno utiče na ciklus proizvodnje ova dva hormona u telu. Samim tim negativno utiče i na rad preko sto telesnih funkcija koje zavise od pinealne žlezde.
Oprezan i razuman boravak na suncu nosi brojne blagodati. Tajna ovog svima dostupnog izvora energije, kojeg većina uzima zdravo za gotovo, zaboravljajući na njegova lekovita svojstva, je da se dnevno izlažemo barem 15-30 minuta sunčevoj svetlosti.
Već nakon par minuta boravka na suncu javiće se osećaj zadovoljstva, a naše telo će nam biti jako zahvalno.
