Na pojavu prekomerne kilaže utiču starenje, genetski faktori, poremećena crevna flora, materije iz okoline koje remete endokrine mehanizme, lekovi i naravno prekomeran unos hrane.
Doktorka Snežana Polovina iz Kliničkog centra Srbije kaže da postoji oko 30 genetskih oboljenja koja su povezana s gojaznošću koja je udružena s mentalnom retardacijom, promenom na pojedinim organima i izmenjenim spoljašnjim izgledom.
Više od 250 gena je udruženo sa gojaznošću i neki od njih igraju značajnu ulogu i u nastanku dijebetesa tipa 2. Takođe, gojaznost majke pre i tokom trudnoće, visok krvni pritisak i pušenje u trudnoći su povezni sa prekomernom telesnom težinom dece. Gojaznost oca u trenutku začeća utiče na gojaznost deteta u adolescenciji i potencijalno na smanjenje reporoduktivne sposobnosti deteta, kao i sledeće generacije. Alergijske bolesti u detinjstvu, takođe su udružene sa gojaznošću", rekla je ona dodala da su deca rođena carskim rezom sklonija gojaznosti.
Doktorka je objasnila na koji način se utvrđuje uzrok gojaznosti.
"Prilikom pregleda gojazne osobe uradi se antropometrijsko merenje, utvrđivanje rasporeda mase tela i analize metaboličkih i hormonskih parametara u cilju postojanja oboljenja vezanih za gojaznost", rekla je doktorka i oktrila šta se u najvećem broju slučajeva izdvaja kao najčešći problem:
"Upravo razlika u količini mišićne i masne mase tela razlog su zašto neke osobe jedu manje, a goje se, a druge jedu više a ne menjaju telesnu masu. Dok mišići troše energiju, nagomilana mast je inertna i unesenu energiju dalje deponuje u masnim ćelijama", rekla je ona i istakla da posle 40 godina dolazi do fiziološkog usporavanja metabolizma zbog čega unos hrane treba da se smanji za 10 do 20 odsto.
Terapija za gojaznost je jedinstvena bez obzira na uzrok, a to su fizička aktivnost i korigovana ishrana.
