Špargla ili šparoga (lat. Asparagus officinalis) je višegodišnja zeljasta biljka. U narodu se nekada više cenila, ali je u poslednje vreme očigledno zaboravljena iako je ukusno i zdravo povrće. Upotrebljavala se i kao lek i naravno kao hrana.
Kao i neke druge biljke i špargla može biti alergena, naročito kod osetljivih osoba.
Kao i mnogo drugo povrće i špargla je došla sa istoka, a u staroj Grčkoj i Rimu je gajena i korišćena kao hrana i kao lek. Danas se špargla u EU i SAD se često može naći u supermarketima i popularno je povrće. Kod nas je teško pronaći šparglu, tek u nekim veoma dobro opremljenim marketima. Raste i samoniklo u Sredozemlju, ali se uglavnom u ishrani koristi kao uzgajana kultura.
Najveći proizvođači špargle su Kina (94% svetske proizvodnje), Peru, Meksiko, SAD i Nemačka. Najviše se upotrebljava u SAD-u, EU i Kanadi.
U Evropi se više upotrebljava (i gaji) bela špargla, iako zelena ima veću nutritivnu vrednost. Po ceni spada u skuplje povrće, naročito ukoliko se radi o organski gajenoj špargli.
U ishrani se koriste mladi izdanci špargle, koji se beru u rano proleće, dok su jedri i sočni. Ako se ne uberu na vreme, postaju puni nesvarljivih celuloznih vlakana, postaju drvenasti. Samonikla špargla daje tanje izdanke od gajene špargle, a i manje su sočni.
Obično se konzumira u sirovom stanju, dakle u salatama, a može se pripremati i kao varivo. Na zapadu se može naći i konzervirana špargla, a u bilo kom slučaju daje šmek svežoj salati ili nekom jelu.
(Stil.kurir.rs/Nadijeti.com)
Njena blagotvorna nutritivna svojstva su nemerljiva.