Tevtonci su lipu smatrali svetom, a Keltima je bila simbol nesebičnosti. Verovalo se da ovo drvo utiče na ljude da govore istinu, pa je, zato, bio običaj, u srednjem veku, da se zaljubljeni kunu na večnu ljubav u senci drveta lipe.
U lekovite svrhe se koristi gotovo cela lipa: cvet, list, seme i drvo od kog se pravi ugljen. Cvet se bere u junu, a listovi u maju i junu. Cvet lipe sadrži heterozide (koji podstiču znojenje), tanin, vitamin C, a listovi saharozu, fruktozu, smolu, enzime…
Lipa se obično koristi za lečenje bubrežnih bolesti, pospešivanje znojenja i izbacivanje toksina kod prehlada, jačanje imunog sistema, smanjenje nervne slabosti, epilepsije i brojnih drugih stanja.
Čaj od lipe se pravi od sušenih listova kao i prosečni čajevi (možete popiti do dve šolje dnevno), a ukoliko želite da ispirate grlo (za higijenu usne duplje) trebaće vam jači napitak: 25 gr cvetova prelijete sa 250 ml vruće vode i dodate u to 5 gr sode bikarbone.
Da bi ste nahranili lice i uklonili bledilo pomešajte 4 kašike čaja od lipe sa jednom kašikom mleka u prahu i jednom kašikom pšeničnih mekinja. Napravite pastu i držite je na licu 10 do 15 minuta. Pastu saperite tako što ćete se umiti čajem od lipe.
Još od davnina lipa je bila poznata po svojim terapeutskim svojstvima. Najviše se koristi kod lečenja bubrežnih bolesti, ali i kod izbacivanja toksina iz organizma.
