NJOME SE JOVAN KRSTITELJ HRANIO U PUSTINJI

Hleb svetog Jovana Krstitelja: Ova drevna biljka jača imunitet, snižava loš holesterol i štiti ćelije od raka!

Naziv 4.000 godina stare Biljke - rogač potiče od Grčke reči "koras" što znači rog, na koji asocira oblik mahune, a bila je deo svakodnevne ishrane još svetog Jovana, po kome i nosi jedan od naziva

Nutricija 01.07.2020. - 16:37h Autor: Stil.kurir.rs
Foto: Profimedia

Rogač poreklo vodi sa istočnog Mediterana (Sirija,Persija), i koristi se preko 4.000 godina. Rogač su Grci nekada koristili kao desert, a stari Egipćani kao lek. Poznat je i pod imenom "hleb svetog Jovana Krstitelja", jer je po predanju dok je živeo u pustinji, Jovan Krstitelj koristio svakodnevno rogač u ishrani.

 

Rogač je višegodišnja biljka. Može da rađa i do 200 godina. Veoma je otporna na štetočine i bolesti, iz porodice mahunarki. Plod je duguljast, blago zakrivljen, dužine 10 do 25 cm, braon boje, oblika mahune sa spoljnim mesnatim delom i semenkama unutar mahune.

 

Veoma je zdrava namirnica bogata vitaminima, mineralnim materijama, vlaknima, ugljenim hidratima, proteinima, ima malo masti i niskokaloričan je (100 g biljke ima 220 kcal).

 

Od minerala prisutni su gvožđe, bakar, mangan, selen, cink, magnezijum, koji su važni za pravilno funkcionisanje organizma. Kalcijuma ima više nego mleko (100g rogača ima 325mg kalcijuma), koji je dobar za kosti i deluje preventivno kod osteoporoze.

 

Takođe, u visokim količinama prisutni su i vitamini A, C, E, i B grupe, koji potpomažu pravilan metabolizam i očuvanje i jačanje imunog sistema.

 

Vlakna koja se nalaze u rogaču su važna za varenje i rad creva i zato se rogač može koristi kod probavnih smetnji, a prisutni tanini obnavljaju ćelije, deluju protivupalno i snižavaju nivo triglicerida i lošeg holesterola u krvi.

Često se koristi kao zamena za brašno ili kao dodatak drugim brašnima. Ne sadrži gluten pa je pogodan za ishranu osoba sa celijakijom. Polifenoli iz rogača su antioksidansi koji štite od slobodnih radikala i toksina. Sličnog je ukusa kao kakao ali je zdraviji. Za razliku od kakaoa ne sadrži oksalnu kiselinu i ne ometa apsorpciju kalcijuma. Isto tako mogu ga koristiti osobe koje imaju problem sa kamenom u bubregu i gihtom. Ne sadrži ni stimulanse nervnog sistema, poput kofeina, teofilina, teobromina što ga čini pogodnim za upotrebu i u večernjim satima.

 

Rogač je prirodno sladak pa se u kolače, za razliku od kakaoa koji je gorak, dodaje manje šećera. Zbog jakog vezivnog svojstva odličan je u pripremi poslastica i proizvoda od testa. Preporučuje se i veganima, pobornicima sirove ishrane i dijabetičarima. Za ishranu dijabetičara pogodan je i zbog niskog glikemijskog indeksa (15) i sadržaja složenih ugljenih hidrata (skrob i dijetna vlakna) što znači da konzumiranje neće usloviti nagli porast nivoa šećera u krvi.

Dodaje se sladoledu, marmeladi, dečijoj hrani i konditorskim proizvodima, zbog prirodno slatkog ukusa. U visokim dozama može delovati laksativno.

 

Usitnjeni komadići rogača, spoljašnji mesnati deo (mezokarp), se prerađuju u brašno.  Brašno se može koristiti kao zamena za kakao, kafu, čokoladu (kod pripreme poslastica) i kao dodatak voćnim salatama, smutijima, musliju.

 

Nekada se rogač jeo sirov ili sušen kao voće, slatkog je ukusa koji podseća na karamelu, ali i pečen kao poslastica, danas mu je primena velika, od ishrane ljudi do ishrane životinja kao i u kozmetici.

 

Ako se uzmu u obzir sastav, odličan ukus i veoma povoljan uticaj na organizam, svakako bi ga trebalo uvrstiti u ishranu.

 

(Stil.kurir.rs)

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs