Obratite pažnju na vreme

Dermatovenerolog o kremama za sunčanje: Čuvajte se strašnih zabluda, čitajte deklaracije!

Ako čovek ima sklonost da lako pocrveni i izgori, onda za njega ne postoji sunce, upozorava dr Kaliterna
Nega 14.06.2017. - 19:46h Autor: 24sata.hr
Foto: Thinkstock

Svi znaju da nam je tokom letovanja, ali i svakodnevnog izlaganja suncu, neophodna takozvana SPF, odnosno krema sa zaštitnim faktorom. Ipak, mnogi i dalje ne znaju kako te kreme funkcionišu i koji SPF treba da odaberu.

 

Dermatovenerolog dr Dinko Kaliterna govorio je za 24sata.hr o kremama za sunčanje, kako nas zaista štite, kako ih koristiti i na šta paziti kod nanošenja i njihovog odabira.

 

Prema najnovijim istraživanjima, utvrđeno je da je skoro više od 50 odsto preparata za zaštitu od sunca opasno. Napominje se da su najviše kriva dva opasna sastojka - oksibenzon i retinil palminat. Te sastojke bi trebalo izbegavati, a sve mora da piše na deklaraciji proizvoda.

 

"Definitivno, očito bi trebalo puno više sastojaka izbegavati, a ne samo ta dva, jer moramo da znamo da, kada se nanesu na kožu, upiju se u telo. Morali bismo da koristimo stvari bezbedne za zdravlje. Upravo zbog toga savetujem ljudima da se ne mažu celi, već da namažu samo one delove koji su izloženi suncu, a kako bi to umanjili, da koriste zaštitnu odeću jer se tako puno temeljnije štite od sunca", kaže dermatovenerolog.

 

On dodaje kako postoji posebna UV zaštitna odeća koja gotovo 100 postotno štiti od sunca. Ovo, kaže, posebno važi za malu decu, jer je velika greška kada se obilno namažu kremama za zaštitu.

 

Lečenje sunčevim zracima: Ako se ovog pridržavate možete da smanjite pritisak bez lekova!

 

Foto: Shutterstock
Foto: Shutterstock

"To je nešto što je za mene katastrofalno", napominje ovaj stručnjak. On smatra da bi trebalo podići svest o tome da sunce nije štetno samo leti, već to može biti tokom cele godine, a na sunce su posebno osetljive bebe.

 

"Nikako ne bi smele da budu na suncu, jer njihova koža nije razvijena da uopšte može da se brani od sunca. Drugi problem je što još uvek mala deca do tri, četiri godine nemaju u potpunosti razvijenu kožu, u smislu zaštitne barijere, koža je puno propusnija", objašnjava dr Kaliterna.

 

On savetuje roditeljima da na plažu s decom idu rano ujutro ili kasno popodne, da im stave kapu na glavu i koriste zaštitne majice. Kaže kako je važno da se kod dece koriste takozvani mineralni zaštitni faktori s cinkom i titanom, jer one nanose najmanje štete. Takođe, važno je koristiti kreme sa što većim zaštitnim faktorom.

 

Odraslima savetuje da zaštitnu kremu nanose 15 minuta do pola sata pre izlaganja suncu.

 

Koliko nas krema štiti?

 

Koliko dugo krema štiti od sunca zavisi od visine njenog zaštitnog faktora. Na primer, SPF 30 označava da možete da budete 30 puta duže na suncu nego da se niste ničim namazali. Ipak, dr Kaliterna savetuje da se ne treba strogo držati te teorije, već je bolje ostaviti određeni sigurnosni razmak, odnosno razmišljati tako da će ta krema štititi sat, dva. Ali, ako se nakon nanošenja ide u more, tada je dobro naneti je ponovo, jer voda smanjuje učinak kreme, bez obzira šta piše na ambalaži.

 

Mažite se prirodnim uljima i pocrnite: Osnovna pravila za bronzani ten!

 

Foto: Profimedia
Foto: Profimedia

S obzirom na tipove kože, koji zaštitni faktor odabrati?

 

"Ja se tu ne bih obazirao na te tipove kože, gledao tablice. Savetujem ljudima da uzmu što veći zaštitni faktor, barem od 25 do 30 pa nadalje. To je jako bitna stvar". Doktor kaže i da je pored odabira faktora, dobro da krema sadrži antioksidanse. To su sredstva koja sprečavaju štetno delovanje čestica slobodnih radikala. Dodaje kako je dobro tokom celog leta uzimati antioksidanse u obliku dodataka ishrani, na primer vitamine C i E.

 

Lekar upozorava kako turisti jako greše kada dođu na more i po ceo dan se izlažu suncu, jer je tada rizik za nastanak melanoma najveći.

 

Bolji izbor je postepeno sunčanje. Na taj način se koža priprema i za obranu od alergija na sunce.

 

Kreme treba birati i u zavisnosti od tipa kože - masna, suva, mešovita. U svakom slučaju treba izbegavati teške kreme i ulja jer podstiču stvaranje akni. Bolje je birati sredstva koja imaju laganu teksturu. Važne su i sunčane naočare, jer sprečavaju mrštenje, a samim tim i nastanak sitnih bora oko očiju i bora na čelu.

 

Saznajte na vreme, sačuvajte zdravlje: 9 klopki svake kreme za sunčanje!

 

Foto: Shutterstock
Foto: Shutterstock

Solarijum pre mora, da ili ne?

 

Solarijum može da pomogne u pripremi kože za sunce, ali ne treba preterivati. I tu važi pravilo - što kraće to bolje.

 

"Nekim ljudima to pomaže, ali solarijum nikako nije za svetle ljude, svetlo zelenih i plavih očiju. Ako čovek ima sklonost da lako pocrveni i izgori, onda za njega ne postoji sunce. Tamnoputi ljudi mogu sebi da priušte kratkotrajni solarijum ili boravak na suncu", kaže dr Kaliterna.

 

Sredstva za tamnjenje

 

Radi se o takozvanim marmeladama koje su sve popularnije među ženama.

 

"Slobodno ih možete koristiti, ali one ne pružaju zaštitu od sunca. Zato bi trebalo s njima da kombinujete i neki zaštitni faktor, bez obzira što ste zahvaljujući njima dobili preplanuli ten", napominje ovaj stručnjak i kaže kako preplanuli ten nikako nije zdrav, jer pokazuje da se oštećuje genetski materijal. Umerenost je u ovom aspektu života poželjna kao i u svemu drugome.

 

Nega nakon sunčanja

 

Dobro je nanositi posebna sredstva za negu kože nakon izlaganja suncu. Važno bi bilo obratiti pažnju da imaju antioksidanse u sebi jer oni poništavaju štetno delovanje sunca. Uz to jako pomažu i kod opekotina.

 

"Ako su opekotine izražene, možete popiti voltaren ili andol i koristiti kreme od gaveza, narodni lek. Ako su se razvili plikovi, onda bi svakako trebalo da se javite lekaru", napominje dr Kaliterna.

 

Supermelem za opekotine od sunca: Spas za uništenu kožu! (RECEPT)

 

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs