Nedavno istraživanje se fokusira na sedeći način života – uključujući sedenje i ležanje – služi kao ponašanje koje sadrži rizične faktore kao što su gojaznost i hronične bolesti. U današnje vrijeme zaposleni provode 9 sati i više na poslu, od svih poslova manje od 20% je onih koji imaju fizički aktivnost u nekom obliku (što se očituje u tome da provode do 4 sata sedeći). Vreme provedeno sedeći vodi do ozbiljnih posledica i uključuje veliki broj ljudi.
Istraživanje je sprovedeno u Prevention Research Collaboration, školi javnog zdravstva na Univerzitetu u Sidneju, Australiji, u kojem je zajedno sa norveškim kolegama istraživan odnos između sedenja na poslu, opisa posla/ struke, i indeksa mase tela (BMI – body mass index), i smrti među generalnom populacijom (uzorak od 1995 – 1997; oko 45 259 ljudi). Oni su evaluirali 20 pacijenta godišnje iz Norveške, postavljajući ih u sledeće kategorije: one koje većinom sede, većinom hodaju na poslu, većinom hodaju i nose stvari i teški fizički poslovi. Oni su takođe postavljeni u slojeve prema indeksu mase tela ( zdravi, premršavi i gojazni). Oko 30% učesnika je obavestilo da ima opis posla u kojem većinu vremena sedi za stolom.
Zaključeno je da oni koji imaju zanimanje koje uključuje barem neku aktivnost imaju nizak pokazatelj za razvoj kardiovaskularnih ili metaboličkih bolesti, pogotovo ako su van poslovnog prostora uključeni u fizičke aktivnosti i zdravu ishranu. To se pogotovo ističe u grupi koja ima višak kilograma ili je pretila. Studija je bila limitirana jer nije uključivala kategoriju stajanja ili onih koji su bili na dijeti. Ali svakako se može naučiti nešto iz nje.
Ako opis vašeg posla traži da sedite konstantno na poslu, možete iskoristiti nekoliko savjeta:
Koristite pilates loptu kao varijaciju sedenja na stolici
Ako zaista mnogo sedite na poslu, koristite male pauze minutu, dve da ustanete i tako stojite na mišićima, na taj način dozvoljavate im da šire energiju.
Ako imate pauze koristite ih da ustanete, prošetate, uradite nekoliko vežbi za vrat
Bez obzira na vreme i mesto vašeg posla, koristite pauzu za ručak da prošetate pa makar jednom oko zgrade u kojoj se nalazite. Koristite češće stepenice nego lift.
Ako nemate izbora i baš morate sedeti na poslu (npr: u banci, na šalterima, u prodavnicama) nakon posla prošetajte malo energičnije (barem do tramvajske ili autobuske stanice) ili se bavite fizičkim aktivnostima ili vežbanjem.
