Hobi i lek

Štrikanje i heklanje je zdravo: Pomaže u sprečavanju Parkinsonove bolesti i anoreksije!

Pletenje podstiče osećaj ponosa, uspeha ali i sprečava niz bolesti kod žena koje dnevno izdvoje sat i dvadeset minuta za ovu aktivnost
Medicina 22.04.2014. - 17:32h
Foto: Shutterstok

Osobe koje pletu i heklaju smatraju da bavljenje ovakvim rukotvorinama ima terapeutsko dejstvo. To je potvrdilo i jedno istraživanje iz 2013. godine koje je sprovedeno na 3.500 osoba, koje je pokazalo da se 81,5 odsto učesnika osećalo srećnije nakon pletenja.

 

Ali da li ovakvi hobiji mogu da imaju dugoročne pozitivne zdravstvene koristi?

 

"Aktivnosti poput ovih koje stimulišu mozak korišćene su od strane terapeuta za ublažavanje simptoma depresije, kao i da bi se kod pacijenata obolelih od Parkisonove bolesti poboljšale motorne funkcije", rekla je Šeron Gutman, terapeut na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku.

 

Ona je otkrila da bavljenje aktivnostima kao što su slikanje, rukotvorine, muzika, meditacija, sitne kućne popravke i čitanje stimulišu mozak, smanjuju efekte bolesti koje su prouzrokovane stresom i sprečava smanjenje kognitivnih sposobnosti.

 

Studija iz 2012. u kojoj je učestvovala 1.321 starija osoba, a koju je sproveo profesor neurologije i psihijatrije Jonas Geda sa kolegama, pokazala je pozitivne efekte pletenja, heklanja i igranja igara. Skoro 200 učesnika imalo je blago kognitivno oštećenje, stanje između normalnog starenja i demencije. Istraživači su otkrili da oni koji su se bavili rukotvorinama, kompjuterima, igranjem igara i čitanjem su imali 30 do 50 odsto manje šansi da obole od neke vrste oštećenja mozga, za razliku od onih koji se nisu bavili ničim.

 

Gutman kaže da je jedan od razloga taj što se angažuje nekoliko režnjeva mozga, a njihovim aktiviranjem stimuliše se povezivanje nerava koji onda funkcionišu brzo i efikasno. Što više koristimo ove veze kako starimo, izgleda da sve više čuvaju funkcije mozga i sprečavaju bolesti poput demencije.

 

Pletenje se pokazalo kao odlična terapija i u lečenju anoreksije, pokazalo je jednog istraživanja koje je, doduše, sprovedeno na maloj grupi od 38 obolelih žena. Tokom tri nedelje one su plele u proseku sat i 20 minuta dnevno, a 74 odsto njih je reklo da je ova aktivnost doprinela tome da im se smanji strah i preokupacija poremećajem ishrane, isti procenat žena je reklo da je pletenje imalo smirujući efekat, a preko polovine njih smatra da im je pletenje pružilo osećaj ponosa, uspeha i zadovoljstva.

 

Takođe, pletenje doprinosi i zbližavanju majki i njihovih prevremeno rođenih beba. Iako se nekada desi da ne mogu da ih drže u naručju nedeljama, pokazalo se da su majke koje su plele kapice za svoje bebe osećale ponosnim i da im se povećao majčinski instinkt.

 

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs

Razmena sadržaja

Inicijalizacija u toku...