Najznačajniji od tih faktora su preterano konzumiranje konzervirane, dimnjene i jako začinjene, hrane,upotreba mnogo soli u ishrani, voda koja u sebi sadrži dosta nitrita, navika držanja hrane na sobnoj temperaturi, van frižidera, dok zamrzavanje hrane i upotreba frižidera smanjuju učestalost pojave ove bolesti. Alkoholičari i pušači su takođe izloženi povećanom riziku, kao i osobe koje boluju od atrofičnog gastritisa i perniciozne anemije.
Konzumiranje hrane bogate antioksidansima, vitaminom C i beta karotenom, može da smanji rizik od pojave karcinoma želuca. To su sveže voće i povrće, integralne žitarice i sl. Bakterija Helicobacter pylori, čest stanovnik želuca, je od strane SZO proglašena kancerogenom i odgovornom za pojavu nekih oblike tumora želuca. Određene studije su pokazale da osobe koje imaju krvnu grupu A imaju veći rizik od razvoja karcinoma želuca u odnosu na osobe sa krvnom grupom O, mada je u pitanju rizik koji je tek nekoliko procenata veći. Osobe kod kojih je jedan roditelj umro od karcinoma želuca imaju mnogo veći rizik od pojave iste bolesti u odnosu na druge.
SIMPTOMI KARCINOMA ŽELUCA
Ono na šta se pacijenti žale i tegobe koje osećaju su netipične i mogu da se jave i kod drugih oboljenja želuca: nelagodnost u stomaku, brzo zasićenje tokom obroka, osećaj punoće u stomaku nakon jela, loše varenje, neretko i bol u stomaku. Gubitak apetita, anoreksija, gubitak u telesnoj težini, gađenje prema nekim vrstama hrane ( pogotovo prema mesu) su još neki od simptoma. Kod 2/3 pacijenata prisutni su povraćanje krvi, krv u stolici, anemija koja se javlja zbog okultnog krvarenja. Simptomi su dosta slični onima koji se javljaju kod ulkusne bolesti. Ponekad se prvi simptomi karcinoma želuca javljaju jako kasno, tek kada nastanu metastaze, i onda se javlja nakupljanje velike količine slobodne tečnosti u stomaku (maligni ascites), žutica zbog bilijarne opstrukcije (opstukcija žučnih puteva), bol u kostima zbog koštanih metastaza, ginekološke tegobe, otežano disanje, gutanje… U još kasnijoj fazi bolesti, može se napipati tumorska masa u gornjem delu stomaka.
DIJAGNOZA KARCINOMA ŽELUCA
Kada se javi sumnja na postojanja ove bolesti potrebno je pacijenta izložiti rendgenskom snimanju i pomoću metode dvostrukog kontrasta vizuelizovati površinu sluzokože želuca i uočiti eventualne promene na njoj. Još sigurniji, mada manje prijatan metod dijagnoze je endoskopski pregled želuca ili gastroskopija. Ovom metodom je moguće direktno sagledavanje svih delova sluzokože želuca i uzimanje komadića tkiva za histopatološku dijagnostiku. Metode koje se još koriste u cilju dijagnoze karcinoma želuca su magnetna rezonanca, skener, ultrazvuk i tumorski markeri. Radiološki pregled je zlatni standard, jer se ovom metodom kod više od 90% pacijenata otkrivaju abnormalnosti na želudačnoj sluzokoži.
LEČENJE I PROGNOZA KARCINOMA ŽELUCA
Karcinom želuca se ne javlja podjednako na svim delovima želuca. Mesto na kome se ovaj karcinom najčešće sreće je izlazni deo želuca ili antrum i donja trećina želuca. Početni deo i gornja polovina su njegove ređe lokalizacije. Od lokalizacije karcinoma zavisi izbor operacije i prognoza bolesti. Dubina invazije sluzokože i okolnih tkiva, kao i prisustvo ili odsustvo metastaza su najznačajniji faktori koji određuju prognozu bolesti i mogućnost oporavka. Jedina mogućnost za potpuno izlečenje je operativno uklanjanje celog ili dela želuca sa okolnim limfnim žlezdama, pod uslovom da nema prisutnih metastaza. Njihovo postojanje, ma gde se one nalazile je jako loš prognostički znak. Nakon operacije, u lečenju uznapredovalih oblika bolesti koriste se radioterapija i hemioterapija.
PREVENCIJA KARCINOMA ŽELUCA
S obzirom da nisu svi faktori koji dovode do razvoja karcinoma želuca poznati, teško je sprečiti mnoge slučajeve ove bolesti. Nešto što je svakako dobra preporuka je ograničenje unosa soli, nitrata, životinjskih masti i proteina, prestanak pušenja i konzumacije alkohola. Svakodnevno je potrebno konzumirati dovoljne količine C vitamina i beta karotena koji imaju zaštitno dejstvo na sluzokožu želuca. Ranim otkrivanjem bolesti povećavaju se šanse za izlečenje i oporavak. Osobe koje su pod povećanim rizikom treba pratiti i redovno ih kontrolisati. Tu spadaju osobe iznad 40 godina starosti, koje imaju neka oboljenja želuca, pojavu raka želuca u porodici, a posebno osobe koje pate od neodređenih tegoba u gornjem delu stomaka i nisu odreagovale na dosadašnju terapiju.
(Stil.kurir.rs/Kancer)
