S ovom teškom bolešću bori se oko tri miliona ljudi u svetu. Statistika tvrdi da žene obolevaju 2-3 puta češće od muškaraca.
Multipla skleroza hronična je upalna i degenerativna bolest centralnog nervnog sistema, a oštećenja mogu zahvatiti mozak i kičmenu moždinu.
Za multiplu sklerozu ne postoji lek, ali postoji niz terapija koje pomažu da se simptomi smanje i usporiti progresija bolesti. Ali, pravovremenim postavljanjem dijagnoze i ranim početkom lečenja moguće je značajno poboljšati kvalitet života obolelih od ove veoma teške bolesti. Uzrok nastanka multiple skleroze nije poznat, a tok bolesti je veoma nepredvidiv i individualan, od slučaja do slučaja.
Nevidljivi simptomi
Bolest nema nikakav obrazac po kojem bi se mogla prepoznati, a simptomi se razlikuju od osobe do osobe. Čim se pojave tipični simptomi MS-a uz odgovarajuću dijagnostičku obradu postavljanje dijagnoze je u većini slučajeva jednostavno, potvrđuju neurolozi sa višegodišnjom kliničkom praksom.
Kod više od 85% bolesnika MS počinje relapsom, a on se tipično manifestuje simptomima kao što su gubitak vida na jednom oku, nemogućnost razlikovanja boja i bolovi tokom pokretanja oka, zatim duple slike, poremećaj ravnoteže i vrtoglavica, oslabljena funkcija ruke ili noge, poremećaj osećaja ili utrnulost i smetnje pri mokrenju ili stolici.
Oboleli tako često vide dvostruko i nejasno, ne razlikuju zelenu od crvene boje, često su umorni, teturaju se i teško pamte.
Ali, ova bolest se često naziva nevidljivom, jer simptomi variraju u trajanju i intenzitetu. Ponekad navedeni simptomi mogu biti vrlo blagi i da bolesnik zbog njih ne zatraži pomoć lekara ili da lekar rutinskim pregledom ne može ustanoviti dijagnozu MS-a.
Kako se otkriva multipla skleroza
Nakon pojave klasičnih simptoma multiple skleroze stručnjaci dijagnozu postavljaju na temelju neurološkog pregleda, nalaza magnetnke rezonance i nalaza pregleda likvora (tečosti koja se punktira iz kičmene moždine).
Sve do 2010. godine dijagnozu multiple skleroze nije bilo moguće postaviti u fazi kada se javi prvi simptom, već je trebalo čekati sledeće pogoršanje bolesti. Međutim nakon promene dijagnostičkih kriterijuma, kod većine obolelih, dijagnoza multiple skleroze postavlja se na temelju prvog kliničkog simptoma, jednog nalaza magnetske rezonance i nalaza likvora.
Može li se poboljšati kvalitet života obolelih?
Ova teška bolest najčešće pogađa mlade ljude, pa se postavlja logično pitanje, kako živeti s MS-om danas i može li se i kako poboljšati kvaliteta života onih koji su pogođeni ovim stanjem.
Uz terapije koje pomažu da se uspori progresija bolesti, obolelima se savetuje pilates, puno hodanja, fizikalna terapija i dosta relaksacije –fizičke i mentalne.
Glavni ciljevi fizikalne terapije i rehabilitacije su održati autonomiju i kvalitet života bolesnika i izbeći moguće komplikacije bolesti. Ne treba zaboraviti da zdrava ishrana (npr. mediteranska dijeta) kao i redovno vežbanje i fizička aktivnost mogu uticati na kvalitetu života svake osobe, a posebno osobe koja ima multiplu sklerozu, objašnjavaju neurolozi.
(Stil.kurir.rs/Izvor:Index.hr)
