Blago iz dvorišta

Jagorčevina leči srčane bolesti, čisti pluća i bubrege: Ovaj narodni lek morate da zapišete! (RECEPT)

Moćna jagorčevina je lek svima koji znaju da je koriste

Medicina 21.02.2019. - 17:52h Autor: Novosti.rs, opusteno.rs, Agromedia.rs
Foto: Profimedia

Jaglac ili jagorčevina je biljna vrsta koja je rasprostranjena kako u južnoj tako i u zapadnoj Evropi, kao i na području jugozapadne Azije i severozapadne Afrike. Jagorčevina je među prvim biljkama koje počinju da cvetaju u proleće. Pored toga što ima lekovita svojstva, ova biljka se i lako gaji. Uz pomoć naših saveta gajenje jagorčevine biće i za vas vrlo jednostavno.

 

Ova biljka ima kratak koren smeđe boje, listovi su prizemni, raspoređeni u rozetu, a nalaze se na belkastoj, sočnoj i kratkoj peteljci. Listovi su jajoliki ili duguljasti, naborani, dužine 3-6 cm, na naličju su gusto dlakavi sa nazubljenim rubom uvijenim nadole. Cvetovi su krupni, dvopolni, veliki oko tri centimetra. Raspoređeni su na dugim stapkama koje su prekrivene dlačicama.

 

Svaki cvet se sastoji od pet latica, čašica je duga oko 15 milimetara, a građena je od pet međusobno sraslih lapova. Jagorčevina cveta od februara do maja.

 

Čitava biljka je prekrivena dlačicama. Okruglasta čaura je plod jagorčevine koji sadrži smeđe, bradavičaste semenke dužine 2-3 milimetra. Razlikujemo muški i ženski cvet jagorčevine.

 

Maslačak: Čudotvoran korov protiv raka, dijabetesa, anemije i kožnih oboljenja

foto: Profimedia

 

Ženski cvet jagorčevine


Predstavlja zeljastu biljku, niskog rasta koja može narasti od 10 do 30 centimetara u visinu, s bazalnom rozetom listova. Listovi ove jagorčevine su dužine 5-25 centimetara i 2-6 centimetara širine. Cvetovi su pojedinačni, svetložuti, beli, a mogu biti i crveni, kao i ružičasti. Nalaze se na duguljastoj peteljci. Oplodnja je moguća isključivo između različitih cvetova, pa je prema tome polenizacija sa muškog na muški, odnosno sa ženskog na ženski cvet neefikasna.

 

Muški cvet jagorčevine


Muški cvet jagorčevine predstavlja jednu od biljaka koja najranije cveta u Evropi, a cveta u rano proleće. Engleski naziv za jagorčevinu je primrose, koji potiče od starofrancuskog primerose ili srednjevekovnog latinskog jezika prima rosa, a u prevodu znači "prva ruža".

 

S obzirom na to da se lako uzgaja, jagorčevina je vrlo je čest "stanovnik" naših vrtova ili domova. Jagorčevini odgovaraju niske temperature, veoma je otporna na hladne zime, međutim, tokom leta je treba zaštititi od velikog sunca i toplote. Sve jagorčevine su višegodišnje biljke, bilo da ih uzgajamo kao sobne ili vrtne biljke.

 

Uslovi za gajenje jagorčevine


Jagorčevini najviše odgovara temperatura 10-15ºC tokom zime i 20-22ºC tokom leta. Ukoliko posadimo jagorčevinu napolju, ne moramo se brinuti ako je biljka na temperaturi nižoj od 10ºC tokom zime, zbog toga što se dobro prilagođava niskim temperaturama i ne smetaju joj. Međutim, ukoliko iznesemo jagorčevinu tokom zime iz kuće naglo napolje, može lako da uvene.

 

Zalivanje ove biljke se obavlja redovno jer jagorčevina ne voli suvo tlo. Treba paziti da se supstrat u kojem se nalazi jagorčevina ne sasuši previše. Ne treba ni preterivati sa zalivanjem kako biljka ne bi istrunula od viška vode. Prihranjivanje biljke obavlja se samo u proleće, kada počinju da se stvaraju pupovi, i u vreme cvetanja svakih 15 dana.

 

Jagorčevina se veoma lako i jednostavno razmnožava i to tako da se seme poseje u kasno proleće ili rano leto u supstrat koji dobro zadržava vodu. Nakon nekog vremena, kada biljke formiraju 2 do 3 prava lista, pikiraju se, te nakon 20-30 dana, kada ojačaju, presađuju se na stalnu površinu ili u veće saksije ako će se koristiti kao sobna biljka.

 

Baba Vanga ostavila spisak narodnih lekova: Prirodni recepti koji leče bolesti od A do Š! (RECEPTI)

foto: Profimedia

 

Lekovita svojstva jagorčevine


Od lekovitih materija jagorčevina sadrži: natrijum, kalcijum, saponin, primaverin, primulaverin, a u samom cvetu flavonoide. List sadrži mnogo vitamina C, te karoten, kristalizovane jaglačne kiseline.

 

Jagorčevina nije dovoljno iskorišćena, iako je veoma vredna lekovita biljka. Ima dugu istoriju upotrebe kao lek, te je naročito korišćena u lečenju stanja koji uključuju spazme, paralize, kao analgetik i antipiretik.

 

Kako ova biljka sadrži saponine, a oni deluju kao ekspektoransi, kao i salicilate koji su glavni sastojak aspirina, ona deluje i na smirenje upale, te protiv groznice. Lek ne bi trebalo propisivati trudnicama, bolesnicima koji su osetljivi na aspirin kao ni onim bolesnicima koji uzimaju antikoagulativne lekove.

 

Jagorčevina pročišćava krv i iz organizma eliminiše uzročnike reume i kostobolje.

 

Ako je neko sklon oboljenjima mišića i ligamenata, neka svakodnevno pije čaj od jagorčevine (jednu do dve šolje) i bolovi će prestati.

 

Jedno od najefikasnijih sredstava protiv nesanice je upravo ova biljka, koja je preporodila mnoge ljude i spasla ih od fizičke i duševne iscrpljenosti.

 

Čaj koji ćemo ovde preporučiti treba uzeti pre svih sintetičkih sredstava koja obećavaju miran san. Ovaj čaj donosi san lečeći sve uzroke nesanice, čuvajući nerve i zdravlje uopšte.

 

Potrebno je 50 grama jagorčevine, 25 grama lavandinog cveta, 10 grama hmelja i 15 grama kantariona. Jednu vrhom punu kašiku ove mešavine preliti sa 1/4 litra vrele vode, pa ostaviti da odstoji tri minuta. Pije se pred spavanje, veoma vrelo, koliko god se može podneti, zaslađeno sa malo meda.

 

Jagorčevina izvanredno povoljno deluje na nerve i srce, jača ih i smiruje glavobolje na nervnoj bazi.

 

Izvrsno deluje i na upalu srčanog mišića, a prevencija je protiv izliva krvi u mozak.

 

Odličan čaj za isterivanje peska iz bubrega dobićemo ako skuvamo koren jagorčevine i pomešamo ga sa medom.

 

Pravi prolećni čaj koji čisti krv dobija se od 50 grama jagorčevine, 50 grama zovinih izdanaka, 15 grama koprivinog lista i 15 grama korena maslačka. 

 

Protiv srčanih tegoba posebno dragoceno je vino od jagorčevine. Možemo ga i sami napraviti od cveta jagorčevine koji naberemo u proleće, napunimo njime - ali prilično rastresito - bocu od 2 litra i nalijemo čistim belim vinom. Bocu držimo na suncu dve nedelje. Uzima se 2-3 gutljaja po potrebi. Teži srčani bolesnici mogu uzimati dnevno po 3 supene kašike.

 

Ovo je najbolji lek za svaku prehladu: Deluje i kod dece i kod odraslih!

 

Čaj od jagorčevine:

 

Jedna kašičica jagorčevine preliva se sa 1/4 litra vrele vode i ostavi da odstoji kratko vreme.

 

Kako još da koristimo jagorčevinu?

 

Počinje da cveta početkom marta, mladi listovi koriste se za salatu. Skuvan i na kolutove isečen krompir se posoli, pospe iseckanim listovima jagorčevine, prelije maslinovim uljem i sokom od limuna.

 

U lekovite svrhe se koristi sušeni koren, listovi i cvetovi koji se beru isključivo po sunčanom vremenu i suše jedan dan, na toplom i prozračnom mestu.

 

Listovi se beru dok biljka cveta i suše tri-četiri dana. Koren može da se izvadi tada ili u jesen. U narodnoj medicini se koristi kao prirodan ekspektorans, odnosno sirup za izbacivanje sekreta i sluzi iz grla i pluća. Na iskašljavanje najviše utiču saponozidi, kojih najviše ima u korenu jagorčevine. Čaj od ovog dela biljke deluje kod glavobolje i vrtoglavice, a smiruje i nervozu. Kada se pomeša sa medom, pomaže kod izbacivanja kamena iz bubrega.

 

Cvetovi su bogati flavonoidima, koji krvne sudove čine elastičnijim i deluju kao diuretici. Trudnicama i dojiljama ne preporučuju se preparati od jagorčevine, jer zbog saponina može doći do neželjenih posledica.

 

Prolećni umor - u avanu se usitni 10 g suvog korena jagorčevine, 10 g cvetova majčine dušice i 10 g anisa. Mešavina se prelije sa 2,5 dl kipuće vode i procedi, pije se jedna šolja dnevno.

 

Drugi recept je: 50 g jagorčevine, 50 g pupoljaka zove (zelene, neotvorene drške cveta), 15 g koprive i 15 g korena maslačka. Puna kašičica ove mešavine se sipa u 1/4 l kipuće vode i ostavi da odstoji tri minuta. Nakon toga se procedi, po potrebi zasladi medom. Ovaj čaj se koristi i za pročišćavanje krvi.

 

3 korova koja će nas spasiti: Jačaju imunitet, leče anemiju, sprečavaju teške bolesti! (RECEPT)

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs