Volite slaninu? Onda će vas ovo jako zanimati! Čak i ako ste u onoj manjoj grupi ljudi koja je ne voli, morate da priznate da je miris pržene slanine jednostavno neodoljiv. No, ono što mnoge najviše zanima kada je ova namirnica u pitanju je sledeće - da li je slanina zdrava?
Odgovor na to pitanje dali su nutricionisti, koji su dali stručno objašnjenje o kvalitetu (ili nekvalitetu?) ove namirnice. Otkrijte u nastavku šta su rekli:
NE PROPUSTITE
Vedrana Dučkić, mag. nutr.
"Zavisno od podneblja, recepturi i samom procesu proizvodnje razlikujemo slaninu, špek i pančetu nastale od svinjskog masnog mesa s dela trbuha i rebara. Dimljena, salamurena, sušena, soljena i uz brojne biljne začine oplemenjena slanina svakako je proizvod cenjen u kulinarstvu kao deo tradicionalne kuhinje.
Slanina je visokoenergetska mesna prerađevina i možemo da je preporučimo kada je domaća bez pojačivača ukusa i nitrita. Količina od 30 grama predstavlja preporučenu jedinicu serviranja, a čista masna slanina ima energetsku vrednost od 224 kalorije; proteina jedan gram (3%), masti 24 grama (97%), od kojih zasićenih masnoća 9,5 grama, jednostruko nezasićenih masti: 10,8 grama, višestruko nezasićenih masti: 2,7 grama, holesterola 59 miligrama, natrijuma 168 miligrama.
Manje mastan komad slanine sadrži veći procenat proteina (do 15 posto) pa se može preporučiti kao prava gastronomska poslastica u umerenoj količini jednom do dva puta nedeljno. Tajna zdrave ishrane je upravo u umerenosti pa tako i za slaninu možemo reći da je zdrava namirnica kada je sastavni deo uravnotežene ishrane čiji dnevni unos energije koji potiče od masti nije veći od 30 do 35 posto u sastavu zdravog jelovnika."
Sirova jaja i pržena slanina: 5 načina kako da živite duže od jednog veka!
Mirela Marić, mag. nutr.
"Naravno da nisu svi mesni proizvodi jednako zdravi. Njihova konzumacija zavisi od puno faktora, ali ako pričamo o domaćim specijalitetima - domaća slanina, domaće kobasice i ostali domaći specijaliteti bez dodatnih hemikalija, svakako se ubrajaju u zdravu kategoriju proizvoda. Dakle, nije problem u mesu, nego u onome što mu se dodaje radi dužeg trajanja, boljeg ukusa, veće sitosti i ostalog. I, naravno, količini hrane u pogrešno vreme. Teško da možemo da govorimo o nezdravom špeku ili pančeti, nezdrava može biti samo njegova konzumirana količina.
Slanina je visokovredna i kvalitetna namirnica koju povremeno možemo da koristimo na razne načine - kao specijalitet, kao dodatak kuvanju i /ili kao začin. Slanina ili špek su, zapravo, osim užitka u gastronomiji i dobar izvor energije.
Krenuće vam voda na usta: Domaće kiflice sa slaninom mekane kao duša! (RECEPT)
Navodimo samo neke od benefita povremene konzumacije slanine:
Slanina gotovo da nema ugljenih hidrata, a dokazano je da nas ne debljaju masti, već velike količine ugljenih hidrata. Ishrana s niskim udelom ugljenih hidrata preporučuje se za održavanje telesne težine. Konzumacija slanine daje nam osećaj sitosti jer sadrži visoki udeo zasićenih masti pa ćemo duže osećati sitost nego da jedemo ugljene hidrate.
Slanina obiluje i proteinima. Protein je ključni sastojak za održavanje visokog nivoa energije i glavni sinonim za zdravu ishranu. Slanina je i bogata i nekim vitaminima (B kompleks, cink i ostali), pa tako jača i naš imuni sistem. Prema tome, slanina je idealan je dodatak svim obrocima u bilo koje doba dana, samo je bitno konzumirati je povremeno i dnevna preporuka je oko 30 grama ili jedna šnita slanine."
Na kraju možemo zaključiti kako je ova namirnica itekako poželjna u našoj ishrani, ali u preporučenim količinama. Takođe, velika je razlika između domaće i kupovne slanine. Prema tome, savetujemo vam da uvek birate domaću slaninu jer pozitivni benefiti ove namirnice nikako se ne odnose na kupovne (prerađene) proizvode.
Sve što niste znali o slanini: Zapanjiće vas ovih 7 činjenica o najukusnijem sušenom mesu!
