Salate od jestivog cveća postale su pravi trend. I ne samo što izgledaju vrlo neobično i atraktivno, već imaju posebnu aromu i veoma su zdrave. Cvetovi se mogu dodavati u razna jela ili mešati sa salatama (sveži, sušeni, kandirani), ali mogu biti i deo recepta za kolače, umake, sirupe, čajeve i aromatizovana pića. Neke cvetne latice imaju svojstvo da puštaju boju, pa se, na primer, mešanjem sa maslacom može dobiti namaz originalne boje.
Pica se, recimo, može dekorisati detelinom, jorgovanom ili maćuhicom. Maćuhicama, takođe, mogu se ukrašavati torte ili pudinzi. Naravno, tu je i šafran, koji važi za jednu od najboljih začinskih dekoracija. I cveće tikvica je cenjeno u kulinarstvu. Najbolje ga je koristiti odmah po branju, sveže. Treba ga upotrebiti u roku od par sati posle branja. Otvorene cvetove napuniti sirom, slaninom, začinima i pržiti kratko. Može se praviti sa pavlakom i testeninom, ali i jesti sveže sa paradajzom i mocarelom.
Možda niste znali da je brokoli zapravo cvet, a začin šafran je deo cveta. Tajna baratanja cvećem u kuhinji je upravo u jednostavnosti. Cvetovi su sami po sebi ili intenzivnih ili blagih karakteristika, od kojih nijedna ne podnosi komplikovana jela. Vrlo je bitno imati na umu činjenicu da nije sve cveće jestivo. Naprotiv, poneki cvetovi su vrlo otrovni. Takvi su narcis, oleander, pustikara, rododendron, đurđica, visterija. Vrlo je važno dobro se raspitati o biljci koja se servira na tanjiru. Isto tako, važno je da biljka nije obrađivana pesticidima i drugim hemikalijama.
Kada se cveće ubere, okrene se naopako da pluta po vodi. Na taj način se pere. Da bi se oživelo, treba ga uroniti u posudu sa ledenom vodom na 30-60 sekundi. Nakon toga, osuši se na papirnom ubrusu. Pažljivo otkinuti latice i druge delove cveća, koje su za konzumiranje. Valja početi s malom količinom cveća, jer telu je potrebno vreme da se navikne na novu vrstu hrane.
Postoje dve vrste jestivog cveća: ukrasno i lekovito.
Lekovito može biti malo bezukusno, posebno stabljike i lišće. A zanimljivo je istaći i da se, recimo, za borač kaže da nam pomaže da zaboravimo probleme, a da neven donosi sreću.
Poznato je da cveće pozitivno utiče na raspoloženje i na opšte emotivno stanje čoveka. Alternativni lekari svedoče o brojnim zdravstvenim dobrobitima cveća. Cvet ruže pomaže radu jetre i creva. Kamilica ublažava stres i osnažava imunitet. Begonija eliminiše toksine i čisti jetru. Hrizanteme leče grip i prehladu. Valerijana smiruje i olakšava nesanicu. Kadifica je poznata po svojim antiseptičkim i antigljivičnim svojstvima i koristi se u homeopatskoj i konvencionalnoj medicini za brže zaceljivanje rana.
Neven ublažava menstrualne bolove. Potočarka, koja ima antivirusna i antibakterijska svojstva, leči prehladu, respiratorne infekcije i bolesti urinarnog trakta. Cveće šljive se koristi za lečenje kašlja, bolesti pluća i dijareje.
U naše vreme, za uzgoj cveća široko se koriste pesticidi, zbog toga je bitno nabavljati organski gajeno. Nikako ne treba konzumirati cveće iz cvećare!
Najbolje je cveće gajiti samostalno – tako se može biti apsolutno siguran da ono ne sadrži pesticide.
Cveće se bere rano ujutro ili predveče, kada je sadržaj vode u njemu veliki. Treba odabrati cveće koje se tek otvorilo i izgleda živo i zdravo. Izbegavati cveće koje izgleda bolesno ili koje su jele bube. Obično se jedu samo latice, izuzimajući šafraniku i šafran, čiji se tučak koristi kao začin.
Pošto su cvetovi obično puni polena, kod nekih ljudi može doći do alergijske reakcije, pa se preporučuje uklanjanje prašnika i tučka. Postoji čitav spisak najčešćeg cveća koje se, osim u vazi, može naći i na tanjiru. To su jestivi tulipan, hrizantema, cvetovi jabuke, limuna, pomorandže, breskve, kruške, maslačak, gardenija, hibiskus, crveni slez, jasmin, lavanda.
Neven – izazovne žute boje, žestokog, gorkog ukusa. Stavlja se u supe, variva, pirinač (umesto šafrana), maslac.
Bundevin cvet – sladak, sa ukusom nektara, pogodan je za pohovanje, koristi se za pravljenje pita.
Karanfil – žestokog ukusa, sličan klinčiću.
Gladiola – vrlo blag cvet, ima sličan ukus kao zelena salata, a često se stavlja u namaze i paštete.
Ljiljan – mnoge vrste nisu pogodne za jelo jer sadrže alkaloide. Biljka tzv. zlatnog ljiljana može se jesti cela, latice su blage, a ukus pomalo asocira na kesten. Mogu biti deo salate ili se puniti svežim sirom. Sušeni ljiljan je sastavni deo kineske slatko-kisele supe.
Pelargonija – laganog citrusnog ukusa, odlično se slaže u voćnim salatama i koktelima.
Ruža – slatki ukus proporcionalan intenzitetu mirisa. Pre jela se odstranjuju donji, beli delovi latica, a leti je izvrstan dodatak osvežavajućim pićima. Od ruža se pravi ukusan džem.
Jorgovan – bogat cvetni citrusni ukus. Kandirani cvetovi mogu biti raskošan ukras desertima, a jorgovan može, zajedno sa voćem, da bude sastojak u jogurtima i frapeima.
Ljubičica – slatkog ukusa, dobro se kandira. Koristi se u salatama ili kao ukras na desertima (kandirana).
Suncokret – gorko-slatkog ukusa. Jede se dok je u stadijumu pupoljka, otvorene latice mogu biti ukras raznim jelima.
Dragoljub – naročito lep, ali i ukusan cvet. Mladi listovi dragoljuba imaju mnogo vitamina C i jačaju imuni sistem. Cvetovi su blaži od pikantnih listova i odlični su u salatama sa paradajzom, svežim kozjim sirom.
Borač – ili krastavac biljka – svojim divnim plavim cvetovima predstavlja lepu jestivu dekoraciju. Borač se koristi kao začin za salatu, a naročito za salatu od krastavaca jer ima sličan ukus, ali ide i uz povrće, supe i sosove. Pomaže i prilikom prehlade.
Timijan – idealan je za pravljenje marinada za roštilj, uz povrće i kuvana jela.
Žalfija – ima veoma intenzivan miris. Dobro se slaže sa ribom, a nezamenljiva je kada se priprema teleća džigerica. Često se pije kao čaj ili se prerađena jede u bombonama.
Cvetovi banane, akacije ili gardenije namenjeni su ljubiteljima egzotičnijih ukusa.
