Postoje zapisi da je Hipokrat 400. godine p. n. e. vino koristio kao sredstvo za jačanje organizma, ublažavao je bolove kod išijasa, lečio rane i crevne bolesti. Do 19. veka postojala je prava nauka o lekovitosti vina. Mnoge naučne studije su potvrdile da umerene količine vina pomažu pri očuvanju zdravlja.
Za bolje varenjeAlkohol iz vina brzo ulazi u krvotok i deluje na sve delove našeg tela, a ako je konzumacija umerena, do jedne čaše dnevno, to delovanje je pozitivno na naš organizam.
- Alkohol deluje na sistem organa za varenje, na disanje, na srce i krvotok. Vino utiče i na kožu, podstiče rad polnih žlezda, bubrega, jetre i slezine. Takođe, utiče i na rad mozga, koncentraciju i pamćenje. U mediteranskoj ishrani, veoma je važan sastojak, antioksidativno dejstvo na organizam - kaže prim. dr Katica Kujundžić, kardiolog.
Duži životni vekPrema njenim rečima, pozitivne strane konzumacije alkohola vrlo lako postaju prilično negativne ako se pretera s količinom. Preterana konzumacija dovodi do povećanja rizika za nastanak moždanog udara, karcinoma dojke, usne šupljine, jednjaka, jetre. U danskom centru za epidemiologiju 12 godina je trajalo istraživanje u kojem su se dokazivale veze između konzumiranja vina i smrtnosti. Rezultat je bio: ljudi koji ne piju vino imaju kraći očekivani životni vek od onih koji popiju tri do pet čaša vina nedeljno. U jednoj studiji Svetske zdravstvene organizacije (WHO) tvrdi se da onaj ko redovno i umereno pije vino, živi duže i zdravije.
Posle ručka- Lekovitost vina najviše dolazi do izražaja ako ga pijemo posle ručka. Ono obogaćuje ukus hrane i popravlja raspoloženje. Osobe koje imaju oštećenje jetre, bubrega ili pankreasa ne bi smele da unose vino u organizam, a svaka zdrava osoba može uživati u pozitivnom dejstvu umerene količina vina. Žene do jedne čaše vina dnevno, a muškarci najviše dve - kaže prim. dr Katica Kujundžić, kardiolog.
