Police u marketima uvek su pune različitim vrstama belog hleba, koji se rasproda u rekordnom roku. Mnogi ljudi smatraju da nije uopšte toliko nezdrav i da im od njega neće biti ništa, ali mišljenja stručnjaka su drugačija.
Naime, hleb je jedna od najstarijih pripremanih namirnica, a njegovo poreklo još uvek nije poznato . Pravio se pre 12. 000 godina pre Hrista od vode i divlih žitarica, a tada je podsećao na današnji tortilju.
Kroz istoriju je važilo pravilo da što je hleb tamniji , to je osoba koja ga jede siromšanija, jer je belo brašno bilo veoma skupo. Teško se dobijalo iz zrna pšenice, pa je ta namirnica bila privilegija za bogate. Tek u 17. veku postaje pristupačan svima, zbog unapređenja procesa mlevenja.
Gotovo svaka vrsta hleba ima jednak broj kalorija, ali nema jednaku količinu nutrijenata. Jedna kriška ima 77 kalorija, ali i visok glikemijski indeks. Samim time, njegova nutritivna vrednost je jako niska.
Kako ima visok glikemijski indeks, brzo otpušta glukozu, što naglo diže nivo šećera u krvi. To je posebno loše za ljude s dijabetesom, jer nagla fluktuacija šećera u krvi može biti opasna za zdravlje.
Jedan profesor, koji je istraživao itoriju belog hleba, susretao se sa veoma smešnim situacijama, koje svedoče njegovoj štetnosti.
- Ljudi su me gledali kao da kupujem metamfetamin", rekao je profesor Aaron Bobrow-Strain.
Jedna studija, objavljena u časopisu American Journal of Clinical Nutrition, pokazala je da beli helb može pospešiti depresiju kod žena starijih od 50.
Sa druge strane, ono što najviše brine ljude, jeste da beli hleb , ukoliko se jede u većim količinama, dosta goji. Uzrok tome je njegov sastav, jer je napravljen od prerađenih ugljenih hidrata i podiže nivo šećera u krvi. Telo vremenom taj višak glukoze počne skladištiti u salu što dovodi do gojenja.
Ono što je manje poznato jeste činjenica da može biti krivac i za akne. Njih uglavnom uzrokuje gluten kojeg ima u hlebu.
