Bundeva ima oko 90 posto vode, a sadrži i niz dragocenih sastojaka poput belančevina, ugljenih hidrata, masti, vitamina A, C, B1, B2, B3, B6, niacina, folne kiseline, minerala (kalijum, fosfor, kalcijum, gvožde), oligo i mikro elemenata, pektina i celuloze.
Zbog svega navedenog odlična je za prevenciju mnogih oboljenja, a naročito je blagotvorna u ovim slučajevima:
Bundeva je odlična za disajne puteve i očuvanje zdravlja pluća.
Zbog velikog sadržaja vlakana i niske kalorjske vrednosti odlična je namirnica za sve one koji žene da izgube na težini. Sadrži i pektine, celulozu, kao i druga biljna vlakna, što je čini lako varljivom. Masnoća gotovo da nema, a u 100 grama bundeve nalazi se samo tridesetak kalorija.
Ako se bundeva redovno koristi može da spreči prerano starenje organizma, nastanak kardiovaskularnih bolesti, stvaranje katarakte.
Dobar je saveznik u borbi protiv osteoporoze zahvaljujući obilju cinka.
Bundeva reguliše varenje hranje, deluje kao laksativ pa se preporučuje za suzbijanje zatvora.
Preporučuje se ljudima koji pate od depresije zbog visokog procenta aminokiseline L- triptopan. Ova kiselina podstiče izlučivanje serotonina u organizam, i izaziva dobro raspoloženje i osećaj sreće.
Plod bundeve se u narodnoj medicini preporučuje kao diuretik za izbacivanje suvišne vode iz organizma, naročito kod ljudi obolelih od reume, gihta, zapaljenja bubrega i bešike.
Bundevu mogu da jedu i dijabetičari pod uslovom da je ne zaslađuju, kao i osobe sa oboljenjima želuca i tankog creva.
Odlično se pokazala i kod osoba koje pate od kožnih oboljenja, a naročito od psorijaze.
Sok od bundeve se preporučuje osobama koje pate od bubrežnih i kardiovaskularnih bolesti.
Od bundeve se pravi i ulje koje se naročito preporučuje muškarcima, u očuvanju zdravlja prostate.
Za lečenje rana, opekotina ili ispucale kože narodna medicina preporučuje da se bolno mesto namaže ovim uljem.
