Šipurak (šipak, divlja ruža, pasja ruža, šepurika) je biljka iz porodice ruža i predstavnik je pseudovoćne vrste. Raste u grmlju, pojedinačno ili u manjim grupama, karakterističnog je izgleda i ima prelepe cvetove svetloroze i bele boje.
Ova biljka nije izbirljiva na tip zemljišta, pa podnosi i veće nadmorske visine. Ima je širom sveta, pretežno na severnoj hemisferi zemljine lopte. Raste u Evropi, znatnom delu Azije i u severnoj Africi, a zastupljena je u svim državama na Balkanu. Često se koristi u alternativnoj medicini, jer je šipurak veoma bogat lekovitim sastojcima koji pokazuju svoja protivupalna i druga moćna dejstva.
Šipurak je pun vitamina C, a sadrži i brojne druge hranljive materije i bioaktivna jedinjenja kao što su aminokiseline, karotenoidi, eterična ulja, masne kiseline, pektini, tanini i tokoferoli. Osim toga, šipurak sadrže izuzetni protivupalni galaktolipid zvani GOPO.
Vitamin C je presudan za biosintezu kolagena, glavnog proteina u vezivnom tkivu ljudskog tela. Prema različitim naučnim i medicinskim izveštajima, šipurak sadrži i druge organske kiseline i flavanole koji mogu da pomognu u sprečavanju oksidacije vitamina C, što poboljšava njegovu stabilnost i bioraspoloživost u organizmu.
I seme šipurka je takođe bogato dijetetskim vlaknima koja mogu da podstaknu pravilno funkcionisanje crevne mikroflore povećavajući apsorpciju hranljivih materija.
Šipak u sebi ima i karotenoide kao što su beta karoten, lutein, likopen, rubiksantin i zeaksantin.
Klinička ispitivanja istražuju antioksidativna i protivupalna svojstva šipurka. Većina ispitivanja fokusira se na ova svojstva prilikom procene gojaznosti i gojaznih metaboličkih poremećaja, zajedno sa artritisom i stanjima koja su na bilo koji način povezana s bolovima.
