Moćan prirodni lek

Jedite dinju na prazan stomak što češće: Može da izleči sve, od prehlade do visokog pritiska!

Budući da skoro 90 odsto dinje čini voda, pomoći će vam i da hidrirate telo tokom vrelih dana i izgubite koji kilogram
Lepi & Zdravi 18.07.2017. - 10:24h Autor: cajeviza.com
Foto: Shutterstock

Dinja je jednogodišnja zeljasta biljka, koja se ubraja u porodicu Cucurbitaceae i samim tim se smatra povrćem. Naziva se jos dina, melon, pekun,pipin i pepun. Međutim mnogi dinju smatraju voćem, piše Cajeviza.com.

 

Dinja vodi poreklo iz Azije i Afrike. Vrlo verovatno da je još pre više hiljada godina preneta i u druge krajeve sveta. Već stari Egipćani su dinju smatrali poslasticom. Stari Rimljani, a svakako i Grci,sladili su se dinjama baš kao i mi danas. Prva zemlja u kojoj je dinja počela intezivno da se gaji je bila Francunska, pre tri stotine godina.

 

Iako se ne smatra voćem, od plodova dinje se često pravi kompot, džem, marmelada. Osim toga, koristi se u pripremi voćne salate, u egzotičnim kuhinjama se priprema salsa, umak od kockica dinje. Taj umak se poslužuje uz ribu i piletinu s roštilja. U Indiji se uz piletinu poslužuje ljuti kari od dinje. Kuglice od dinje često se dodaju pićima.

 

Nutritivna vrednost dinje

 

Jedna porcija dinje od 150 grama sadrži: 53 kalorije, 0,3 g masti, 13 g ugljenih hidrata, 1,4 g vlakana, 30% dnevne količine vitamina A, 78% dnevne količine vitamina C.

 

Kod nekih kalifornijskih sorti izmerene su i 100-postotne dnevne potreba vitamina A i C. Ova slasna voćka obiluje antioksidansima, kolinom, zeaksantinom i beta karotenom, koji pružaju zaštitu od niza bolesti - od obične prehlade pa sve do raka. S obzirom na to da 90-95% njenog sastava čini voda, idealno je voće za hidrataciju tokom vrućih letnjih dana.

 

Spas za dijabetičare, reguliše šećer, pritisak i holesterol: Što pre počnite da koristite ovu biljku

 

Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

Semenke, koje su takođe jestive, sadrže proteine, vlakna i omega-3 masne kiseline u obliku alfa-linolenske kiseline.

 

Lekovitost dinje

 

Reguliše krvni pritisak

 

Dinja sadrži vlakna, kalijum, vitamin C i kolin koji popravljaju zdravlje srca. Konzumacija hrane bogate kalijumom pomaže u regulaciji nivoa natrijuma što je važno kod tretmana visokog pritiska. Kalijum pomaže organizmu u oslobađanju viška natrijuma i tako smanjuje povišen krvni pritisak. Kalijum je potreban i za regulisanje ravnoteže vode, kiselo-bazne ravnoteže i neuromuskularne funkcije, a takođe igra važnu ulogu u prenosu električnih impulsa do srca. Unos kalijuma povezan je i sa smanjenim rizikom od infarkta i gubitka mišićne mase. Ovaj mineral čuva gustinu kostiju i sprečava nastanak kamenja u bubregu.

 

Smanjuje rizik o astme

 

Rizici razvijanja astme niži su kod ljudi koji konzumiraju veće količine određenih nutrijenata. Jedan od njih je i beta karoten, pronađen u žutom i narandžastom voću poput dinje, bundeve, šargarepe i zelenog lisnatog povrća poput spanaća i kelja. Vitamin C takođe je važan nutrijent koji štiti od astme, pomaže protiv gubitka kiseonika te smanjuje rizik od alergijskih reakcija, a dinja ga sadrži u velikim količinama.

 

Jača ženske kosti i srce, čuva jajnike od raka: Ne postoji ništa zdravije od ove namirnice!

 

Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

Štiti zdravlje očiju

 

Dinja sadrži nutrijente važne za zdravlje očiju - beta karoten (iz kojeg se oslobađa vitamin A), vitamin C, lutein i zeaksantin. Zeaksantin je važan karotenoid koji se apsorbira u retinu oka gde deluje antioksidativno i kao UV zaštita. Nekoliko studija je pokazalo da karotenoidi usporavaju destruktivni proces u retini i retinalnom pigmentu koji vodi do makularne degeneracije (bolest središnjeg dela mrežnjače koja se obično javlja kod starijih osoba). S obzirom na to da su brojne studije ukazale kako ozbiljan nedostatak vitamina A i C može dovesti do glaukoma i makularne degeneracije, pa čak i do slepila, dinja je odličan izbor za sprečavanje ili usporavanje razvoja ovih poremećaja.

 

Reguliše probavu

 

Dinja spada u lako varljivu hranu i preporučuje se da se jede na prazan želudac i pre nekog drugog obroka. Dobar je izbor i za one sa osetljivim želucem jer sadrži enzime i ne troši energiju organizma na varenje hrane. Zbog obilja vlakana i vode sprečava zatvor i pomaže u regulaciji probave, zdravlju probavnog trakta i izbacivanju toksina iz creva.

 

Deluje protivupalno

 

Kolin je važan nutrijent u dinji koji pomaže boljem snu, učenju i memoriji. Takođe je bitan i za održavanje elastičnosti staničnih membrana, transmisiju nervnih impulsa, iskorišćavanje masti i smanjivanje hroničnih upala. Redovno konzumiranje dinje pomaže u smanjenju oksidativnog stresa i tako smanjuje upalne procese koji mogu dovesti do razvoja artritisa. Upale u telu povezuju se i s nastankom metaboličkog sindroma koji označava grupu metaboličkih poremećaja. Ovi poremećaji se ispoljavaju kao insulinska rezistencija, nakupljanje masnog tkiva u području stomaka (abdominalna ili centralna gojaznost), visok nivo holesterola i povišen krvni pritisak. Istraživanja su pokazala da su žene, koje su konzumirale 350 grama voća na dan, imale znatno niži rizik od razvijanja ovog sindroma. Studija je uključivala dinju, jabuke, grožđe, lubenicu i banane.

 

Jedite ove dve namirnice zajedno i pratite pritisak i holesterol: Ostaćete zapanjeni!

 

Foto: Profimedia
Foto: Profimedia

 

Štiti kožu i kosu

 

Redovno konzumiranje dinje odlično je za lepotu kože i kose. To je zbog uticaja vitamina A koji je nužan za proizvodnju sebuma koji vlaži kožu i kosu i esencijalan je za njihov rast. Vitamin A bitan je za čist ten, a takođe može pomoći i u zaštiti od UV zraka koje uzrokuju brže starenje kože. Osim vitamina A, tu je i vitamin C važan za izgradnju i održavanje kolagena koji koži i kosi daje strukturu. Zato je dinja odlična pomoć protiv bora i preranog starenja. Osim u ishrani, možete je koristiti i direktno na koži i kosi kao masku ili regenerator.

 

Štiti od raka

 

Dinja je bogat izvor antioksidansa koji igraju zaštitnu ulogu u očuvanju zdravih ćelija tela od oštećenja i upala koje mogu dovesti do raka. Tako su mnoge studije došle do zaključka da dinje mogu biti korisne u prevenciji raka creva, prostate, dojke, endometrija, pluća i raka gušterače. Jedinjenja iz dinje kukurbitacini više puta su pokazali antikancerogeno delovanje tokom istraživanja. Njihovo delovanje je variralo od smanjivanja širenja raka i samouništenja ćelija do potpunog zaustavljanja ćelijskog ciklusa kod ćelija raka.

 

Lekovitost i konzumacija semenki i čaja dinje

 

Semenke dinje posebno se preporučuju kod bolesti bubrega, pogotovo kod kamenja. Semenke dinje imaju rashlađujući efekt i idealne su za konzumaciju tokom leta. U Indiji, mlevene semenke dinje dodaju se u lassi (napitak od jogurta) i thandai (hladno mleko sa začinima), a cele semenke u slatkiše i halve.

 

Plod, semenke i ulje od semenki, drevno su lekovito sredstvo za lečenje raznih tegoba kao što su kašalj, temperatura, paraziti, želudačne, probavne, bubrežne i urinarne smetnje. Čaj od cveta dinje koristi se za iskašljavanje.

 

Voćka broj 1 protiv holesterola, pritiska i moždanog udara: Ko je jede, zdrav je kao dren!

 

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs

Razmena sadržaja

Inicijalizacija u toku...