Drhtanje nije ništa neobično u nekim životnim situacijama i svakome se dešava da mu ponekad zadrhti neki deo tela. Ali kada drhtanje postane svakodnevna pojava, onda je reč o tremoru.
I dok je drhtanje kod većine ljudi neprimetno, tremor je upadljivo nevoljno drhtanje celog tela ili određenih delova tela, uglavnom ekstremiteta ili mišića, koji nastaje kao posledica naizmeničnog grčenja. Iako može da utiče na bilo koji deo tela, drhtavica najčešće pogađa ruke i glavu, ali može uzdrmati i glas ili jezik. Povremeno je moguće i drhtanje nogu ili trupa.
Tremor može biti hroničan, ali i prolaznog karaktera. Drhtanje može biti manje ritmično i jedva vidljivo, ali i veoma uočljivo i jakog intenziteta, što može sprečavati osobu da normalno obavlja svakodnevne radnje. Statistike pokazuju da je broj obolelih od drhtavice u porastu, što se pripisuje ubrzanom životnom tempu.
Kako živeti s Parkinsonovom bolešću: Glavni simptomi i lečenje!
Kada treba otići lekaru?
- Ako se drhtanje pojavi iznenada ili ako se postojeće stanje naglo pogorša
- Kada posumnjate da je tremor nastao kao neželjeni efekat uzimanja nekog leka
- Kada zbog drhtanja ne možete da obavljate svakodnevne aktivnosti
Kako kontrolisati tremor?
- Nošenje masivne narukvice ili sata pomaže da dodate malo težine na šake. Tako smanjujete drhtanje, ali i postižete veću kontrolu ruku
- Tečnost pijte iz polupune čaše ili na slamčicu
- Dovoljno se odmarajte i spavajte
- Smanjite kofeinske napitke
Čudesna moć molitve: Dokazano isceljuje, evo kako!
Šta sve uzrokuje drhtanje?
Određeni lekovi, umor, tumor na mozgu, alkoholizam ili odvikavanje od alkohola, nizak nivo šećera u krvi, multipla skleroza, starost, slabost ili umor mišića, preaktivna štitna žlezda, Parkinsonova bolest, stres, anksioznost, previše kofeina, infarkt.
Pošto se o tremoru malo zna (iako je to najčešći poremećaj pokreta), u većini slučajeva sumnja se na Parkinsonovu bolest. Osim kao simptom nekih bolesti, drhtanje može biti nasledno, povezano sa karakterom osobe (plašljivost) ili izazvano spoljnim faktorima kao što su velike količine kafe i cigareta. Tremor može biti hronični simptom nekog organskog, neurološkog i psihičkog oboljenja, ali i prolazna i normalna pojava.
Osnovni, esencijalni tremor, koji je nasledan kod 60 odsto pacijenata koji ga imaju, jedna je od najčešćih vrsta. To je drhtavica koja je najizraženija kada radite nešto poput dizanja šoljice, pisanja ili kada pokazujete na neki objekat. Do drhtanja ne dolazi kada niste u pokretu.
Tremor može biti uzrokovan određenim uslovima ili lekovima koji utiču na nervni sistem, uključujući i Parkinsonovu bolest, ali i bolesti jetre, alkoholizam, trovanje živom ili arsenom, litijumom i nekim antidepresivima. Neželjeni efekti velikog broja lekova takođe mogu izazvati drhtavicu.
Drhtanje može da se desi u svakom životnom dobu, ali se češće javlja kod starijih. Svako ima neko drhtanje kada pomera ruke. Međutim, stres, strah, bes, kofein i cigarete mogu to pogoršati i učiniti to drhtanje trajnim.
Tačka sreće na vašem telu: Jednim pokretom izbacite svu negativnu energiju!
Postoje tri osnovne vrste tremora.
1. Statički (položajni) tremor javlja se kada se mišići odmaraju, pri ispruženim rukama i najbolje se uočava kada se prsti rašire. Može se čak i osetiti ako dlanove naslonite na vrhove bolesnikovih ispruženih prstiju, a pomoću posebne sprave - akcelerometra - mogu se meriti frekvencija i amplituda tremora. Ova vrsta tremora najčešće se sreće kao fiziološki problem i nastaje pri održavanju istog položaja. Smetnju predstavlja kada je preteran, kao kod treme pri nastupu pred publikom. Statički tremor javlja se i kao simptom neuroze, alkoholizma ili tireotoksikoze. Ova vrsta tremora najčešće se javlja na prstima ruku, ali može da zahvati i glavu i glasne žice kada daje drhtav (tremoliran) glas. Sa uzimanjem alkohola se smanjuje, ali se po prestanku njegovog dejstva pogoršava. U slučaju tremora u miru moguća je pogrešna dijagnoza Parkinsonove bolesti. Za lečenje se koriste beta-blokatori.
2. Intencioni (kinetički, akcioni) tremor nastaje kod oštećenja malog mozga, a najčešće se sreće kod multiple skleroze. U nekim slučajevima može biti ogromnih amplituda pa se svaki voljni pokret pretvara u pravo mlataranje rukama. Intencioni tremor je čest znak Vilsonove bolesti. Primećuje se kod pokreta kao što su pisanje i pritiskanje dugmeta.
3. Alternirajući (posturalni, rubralni) tremor javlja se pri zauzimanju određenog položaja. To je drhtanje celih ekstremiteta, a glavu i trup zahvata pri sedećem položaju. Obično se vidi kod multiple skleroze.
Ako primetite podrhtavanje tela ili delova tela, posmatrajte pažljivo šta doprinosi pogoršanju stanja pre nego što pozovete doktora. Ako se otkrije uzrok drhtavice, tretiraće se bolest a ne sam tremor. Pacijentima kod kojih se dijagnostikuje tremor mogu da pomognu lekovi, a ponekad se primenjuje i metoda dubinske stimulacije mozga.
7 izvora loše energije u vašem životu: Nema promene dok ih se ne rešite!
