Ljudi sa prekomernom telesnom težinom ili gojaznošću u trenutku kada im je dijagnostikovana demencija mogli bi da imaju veće šanse za duže preživljavanje nego pacijenti sa normalnom težinom.
Prema rezultatima jedne studije, rizik od smrtnog ishoda bio je od 16 do 27 odsto niži u ovoj grupi. Ipak, istraživači upozoravaju da ove nalaze ne treba tumačiti kao razlog za namerno dobijanje kilograma, jer povezanost ne znači nužno da višak kilograma direktno produžava život.
Istraživanje dugo dve decenije
Obimnu studiju koja je ispitivala vezu između telesne težine i očekivanog životnog veka kod osoba sa demencijom sproveli su istraživači sa Škole za javno zdravlje „Mejlman” (Mailman School of Public Health) Univerziteta Kolumbija i Univerziteta u Njujorku (SAD).
Istraživači su analizirali podatke 4.523 Amerikanca starosti 51 godinu i više, čije je zdravstveno stanje praćeno u periodu od 1998. do 2022. godine. Učesnici su na početku studije bili zdravi, ali su tokom vremena oboleli od demencije.
Utvrđeno je da prekomerna telesna težina (indeks telesne mase – ITM – od 25 do 29,9) smanjuje rizik od smrti nakon postavljanja dijagnoze za 16%.
Pacijenti sa gojaznošću prvog stepena (ITM od 30 do 34,9) imali su 27% manji rizik od smrti, dok su oni sa umerenom do teškom gojaznošću (ITM 35 i više) imali 22% manji rizik. Ova povezanost je ostala prisutna i nakon uzimanja u obzir faktora kao što su starost, pušenje, pol i postojeća hronična oboljenja. Rezultati su objavljeni u časopisu *Journal of Alzheimer's Disease*.
Uzrok veće životne očekivanosti kod punijih ljudi
Sa fiziološkog stanovišta, uočeni efekat se objašnjava činjenicom da masne naslage i mišićna masa stvaraju vitalnu rezervu energije.
Kako demencija napreduje, pacijentima se smanjuje apetit usled promena u mozgu i gube sposobnost samostalnog unosa hrane, što dovodi do iscrpljenosti. U takvim uslovima, rezerve hranljivih materija pomažu telu da se dugo odupire iscrpljenosti i produžavaju život.
Istraživači su takođe proverili da li je uočeni zaštitni efekat posledica greške u posmatranju (tzv. *observational bias*), s obzirom na to da pacijenti sa demencijom često počinju da gube na težini i do 10 godina pre postavljanja dijagnoze.
Detaljna analiza potvrdila je da povezanost između veće telesne težine i preživljavanja nije bila posledica greške u podacima.
Gojaznost u srednjem životnom dobu i dalje predstavlja opasan faktor rizika koji povećava verovatnoću za razvoj srčanih oboljenja, dijabetesa i same demencije. Međutim, telesna težina u trenutku postavljanja dijagnoze postaje ključni pokazatelj za lekare, jer im pomaže da procene izglede za preživljavanje i zahteva posebnu pažnju kada je reč o ishrani pacijenta.
Stil / Dzen