"Više od dvadeset godina analiziram ishranu ljudi sa najdužim životnim vekom na svetu. U tom cilju sam posetio 150 mesta na Zemlji gde živi najveći broj stogodišnjaka. Proučavajući njihove prehrambene navike, opisao sam sistem ishrane koji obezbeđuje najduži ljudski vek. Upravo ta ishrana omogućava stogodišnjacima da izbegnu hronične bolesti koje pogađaju druge ljude", kaže 65-godišnji istraživač Den Betner, koji već godinama proučava stogodišnjake.
Den Betner naglašava da je ovaj sistem ishrane razvijen kao rezultat dugoročnih, naučno potvrđenih istraživanja. On uključuje smernice za namirnice koje su neophodne u ishrani stogodišnjaka koji žive u različitim delovima sveta.
Pored toga, Betner posebnu pažnju posvećuje jednom proizvodu koji većina stogodišnjaka konzumira svakodnevno. Istraživač ga naziva kamenom temeljcem dugovečnosti. Ovaj proizvod nije baš popularan, ali je lako dostupan. Ne nalazi se samo na policama prodavnica, već verovatno i u vašoj kuhinji.
Šta stogodišnjaci ne rade
"Nijedan od stogodišnjaka koje sam upoznao nije se posebno trudio da doživi 100 godina. Niko od njih nije rekao sa pedeset: 'Znate šta, krenuću na ovu dijetu za dugovečnost i živeću još pola veka.' Stogodišnjaci ne broje kalorije, ne uzimaju vitamine, ne mere proteine, pa čak ni ne čitaju etikete na hrani. Oni ne biraju hranu; nego, njihova hrana bira njih", objašnjava Den Betner.
Prema rečima istraživača, stogodišnjaci najčešće žive u područjima sa lakim pristupom lokalnom voću i povrću, uglavnom organski uzgajanom i bez pesticida. A ako stogodišnjaci ne uzgajaju ove proizvode u svojim baštama, pronalaze mesta gde ih mogu kupiti, i to po pristupačnijoj ceni od prerađenih alternativa.
Den Betner takođe napominje da stogodišnjaci kuvaju koristeći proverene recepte. Važno im je da im hrana bude ukusna. Moraju da uživaju u njoj. Jer ako vam se ne sviđa ono što jedete, nećete moći dugo da jedete. Pa ipak, ishrana stogodišnjaka uključuje hranu koju su redovno jeli tokom celog života.
"Prvo smo otkrili da je ishrana stogodišnjaka biljna. Više od devedeset procenata njihove hrane sastoji se od biljaka ili biljnih proizvoda. Na svojim stolovima imaju impresivan izbor sezonskog povrća. Višak kisele ili suše za uživanje tokom vansezone. Najbolja hrana za dugovečnost u ishrani stogodišnjaka je lisnato zelenilo, poput spanaća, cvekle i repe, i kelja. Cela zrna su takođe prisutna u ishrani stogodišnjaka. Otkrili smo da su ovas, ječam, smeđi pirinač i mleveni kukuruz uključeni u ishranu stogodišnjaka širom sveta. Pšenica ne igra tako značajnu ulogu", kaže Den Betner.
Prema rečima istraživača, stogodišnjaci se ne uzdržavaju u potpunosti od mesa, ali ga jedu umereno, često ga koristeći kao svečano jelo, mali prilog ili način da dodaju ukus jelima.
Štaviše, meso koje stogodišnjaci jedu je drugačijeg kvaliteta od mesa koje kupujemo u prodavnici. Na primer, piletina ili jagnjetina koju bi stogodišnjak jeo slobodno lutaju po zemlji. Nisu izloženi hormonima ili pesticidima.
Međutim, meso je prilično redak delikates za stogodišnjake. Jedu ga ne više od pet puta mesečno i u malim porcijama, oko 60 grama odjednom.
Kada Den Betner govori o ovom obrascu novinarima, obično se suočava sa činjenicom da među dugovečnima postoje i mesojedi. Kao odgovor, istraživač navodi narode koji jedu meso, ali ipak ne žive dugo. Među njima su, na primer, Masai, pleme u Keniji, i Inuiti, starosedelački narod Severne Amerike. Očekivani životni vek ovih ljudi je samo 63 godine.
Hrana koju najdugovečniji ljudi na Zemlji jedu svaki dan
Den Betner kaže da pravi ključ za dobar život u 80-im, 90-im, pa čak i 100-im godinama nije neki skupi trend ili dijeta. To je samo jedan sastojak koji verovatno već imate u svojoj kuhinji, ali na koji ste nepravedno zaboravili. Nakon što je decenijama proučavao ishranu najdugovečnijih ljudi na svetu, Betner tvrdi da je pasulj prava hrana za dugovečnost.
"Pasulj je kamen temeljac ishrane stogodišnjaka. Stogodišnjaci na poluostrvu Nikoja jedu crni pasulj, oni na Mediteranu jedu sočivo, leblebije i beli pasulj, a oni na Okinavi, gde mnogi žive do 100 godina, konzumiraju soju. Stogodišnjaci u ovim i drugim područjima jedu, u proseku, najmanje četiri puta više pasulja nego mi", napominje istraživač.
Den Betner tvrdi da bi trebalo da jedete pasulj svakodnevno ako želite da ostanete zdravi i aktivni u starosti. Istraživač navodi: "Najdugovečniji ljudi na Zemlji jedu ovu jeftinu hranu svaki dan." On napominje da jedna porcija pasulja ne košta više od dva dolara.
"Moramo da prevaziđemo opsesiju prerađenim mesom. Ova hrana ne stvara devedesetogodišnjake koji i dalje mogu da igraju badminton. Moje istraživanje stogodišnjaka opovrgava trendove u vezi sa zdravljem na mreži koji pokušavaju da umanje vrednost pasulja. Ovo zbunjuje ljude i šteti ishrani. Ja, međutim, insistiram da je ovaj proizvod apsolutno neophodan. Ljudi kažu: 'Ne želim da jedem pasulj jer će me naduvati.' Ali u stvari, ako potopite pasulj, isperete ga i dobro skuvate, možete izbeći ove probleme", kaže Den Betner.
Istraživač preporučuje početnicima da postepeno uvode pasulj u svoju ishranu. Ako ova namirnica izaziva stomačne tegobe, počnite sa kašičicom dnevno u prvoj nedelji. Zatim, u drugoj nedelji, dve kašičice, a u trećoj, tri. Na ovaj način možete trenirati svoje telo da jede najmanje pola šolje pasulja dnevno bez ikakvog unutrašnjeg šoka.
Međutim, nije neophodno jesti pasulj samostalno. Može se dodavati u salate, sosove, supe, omlete i druga jela.
Den Betner oduševljeno govori o zdravstvenim prednostima pasulja. Kaže da je pasulj neophodan u svakoj kuhinji, u raznim oblicima. Suvi pasulj je jeftiniji, ali se konzervirani pasulj brže kuva. Kada kupujete konzervirani pasulj, uverite se da sadrži samo pasulj, vodu, začine i možda malu količinu soli. Ne bi trebalo da sadrži masti ili šećer. Takođe nudi savete kako da izbegnete da vam pasulj dosadi.
"Držite zalihe začina u svojoj kuhinji kako biste poboljšali jela od pasulja i učinili ih ukusnim. Na primer, mediteranski recepti sa pasuljem obično uključuju šargarepu, celer i crni luk. Ovo jelo je začinjeno belim lukom, timijanom, biberom i lovorovim listom. Kada kuvate pasulj, možete dodati pirinač, crni luk i biber. Još jedna prednost pasulja je to što je zasitan i hranljiv. Pasulj je neverovatno zasitan. I sigurno će zameniti manje zdravu hranu u vašoj ishrani", napominje istraživač Den Betner.
