Srčana oboljenja ne nastaju preko noći – razvijaju se godinama, pod uticajem promena krvnog pritiska, upalnih procesa, regulacije glukoze i kvaliteta sna.
Na to ukazuje kardiolog Sandžaj Bhojradž, koji je nakon više od dve decenije rada sa pacijentima obolelim od srčanih bolesti, zapušenih arterija i metaboličkih poremećaja primetio jedan često zanemaren faktor: ono što radimo u večernjim satima. Kako prenosi CNBC, izdvojio je sedam navika koje kao lekar izbegava posle 19 časova.
1. Kasni obroci
Metabolizam je tesno povezan sa cirkadijalnim ritmom. U večernjim satima opada osetljivost na insulin, pa telo teže obrađuje glukozu i masti. Kasno jedenje dovodi do povišenog šećera u krvi, poremećaja metabolizma lipida i pojačanih upalnih procesa.
Istraživanja pokazuju da ranija večera doprinosi boljoj kontroli krvnog pritiska i smanjenju kardiovaskularnih rizika, dok kasni obroci ometaju noćni oporavak organizma.
2. Izlaganje jakom svetlu
Jako veštačko svetlo uveče smanjuje lučenje melatonina – hormona koji reguliše san, krvni pritisak i ima antioksidativnu ulogu.
Studije povezuju večernje osvetljenje sa većim rizikom od srčanih bolesti i poremećajem noćnog krvnog pritiska. Zbog toga se preporučuje korišćenje toplog, prigušenog svetla koje podseća na prirodne uslove zalaska sunca.
3. Stresni TV sadržaji
Organizam ne pravi razliku između stvarnog i „ekranskog“ stresa. Bilo da gledate političke rasprave, rijaliti programe ili napete sportske mečeve, telo reaguje povećanjem pulsa i krvnog pritiska.
Dugotrajna izloženost stresu dovodi do oštećenja krvnih sudova.
"Volim dobre TV serije koliko i bilo ko drugi. Samo ih ne gledam uveče. Tuđe drame čuvam za vikende, kada moj nervni sistem može da izdrži šok. Nagli porast hormona stresa neposredno pre spavanja je kao kada naglo pritisnete papučicu gasa dok vozite u garažu", objasnio je kardiolog.
4. Intenzivan trening kasno uveče
Fizička aktivnost je ključna za zdravlje srca, ali je važno i vreme kada vežbate. Teški treninzi kasno uveče održavaju povišen nivo kortizola i otežavaju prelazak organizma u fazu odmora.
To može dovesti do problema sa snom, ubrzanog rada srca tokom noći i smanjene varijabilnosti srčanog ritma.
5. Konzumiranje alkohola
Čak i umerena količina alkohola uveče može poremetiti san, smanjiti REM fazu i usporiti lučenje melatonina.
Takođe povećava puls u mirovanju i remeti prirodno snižavanje krvnog pritiska tokom noći, što dugoročno povećava rizik od srčanih bolesti.
6. Emotivno napeti razgovori
Svađe i emocionalni stres imaju direktan uticaj na srce. Mogu izazvati nagli skok kortizola, smanjiti varijabilnost srčanog ritma, pa čak i dovesti do aritmija ili srčanog udara.
Kardiolog upozorava da večernje rasprave dodatno opterećuju organizam u trenutku kada mu je potreban odmor, pa savetuje da se konfliktne teme odlože za drugi deo dana.
7. Prekomerna upotreba ekrana
Telefoni, tableti i televizori emituju plavo svetlo koje odlaže lučenje melatonina i narušava prirodan ritam spavanja.
To vodi ka kasnijem uspavljivanju i lošijem kvalitetu sna, što dugoročno negativno utiče na zdravlje srca.
"Za mene je posle 19 časova pravilo jednostavno: smanjiti poremećaj cirkadijalnog ritma i stres i dozvoliti srcu da se oporavi", zaključio je kardiolog.
Dodatni saveti za zdravlje srca
Stručnjaci ističu da pravilna ishrana igra ključnu ulogu u očuvanju zdravlja srca. Određene vrste voća mogu pomoći u snižavanju krvnog pritiska i zaštiti od kardiovaskularnih bolesti.
Takođe, pojedine žitarice smatraju se izuzetno korisnim za dugovečnost i opšte zdravlje, jer doprinose boljoj regulaciji metabolizma i zdravom starenju.
