Sve više ljudi živi sa Alchajmerovom bolešću i demencijom, što ove bolesti čini sedmim vodećim uzrokom smrti u svetu.
Iako bezbroj faktora, uključujući genetiku i okolinu, mogu izazvati demenciju, ona se takođe može javiti kao rezultat određenog načina života i opšteg zdravstvenog stanja. Međutim čak i male promene načina života mogu biti korisne, prema rečima Džesike Koldvel, direktorke Centra za prevenciju pokreta kod žena sa Alchajmerovom bolešću u Klivlendskoj klinici.
„Male promene tokom vremena mogu doneti velike koristi za vaš mozak kako starite“, rekla je ona. „Nikada nije kasno da započnete zdravu naviku – čak i ljudi koji imaju blage kognitivne promene ili demenciju mogu imati koristi od zdravih navika za mozak.“
Neurolozi i lekari podelili sus koje navike treba izbegavati kako bi se održalo optimalno zdravlje mozga:
Oni izbegavaju da jedu ishranu koja se sastoji samo od prerađene hrane.
Za mnoge od nas nije finansijski ili fizički moguće da jedu sve hranljive obroke, sve vreme. Brza hrana je praktična, pristupačna i, pa, brza. Ali kada je u pitanju zdravlje mozga, ako posežete samo za prerađenom hranom, činite svom mozgu medveđu uslugu.
„Redovna navika brze hrane smanjuje verovatnoću da u vašoj tipičnoj ishrani ostane mesta za zdrave namirnice za mozak, poput zelenog, lisnatog povrća, ribe bogate omega-3, bobičastog voća i orašastih plodova“, rekao je Koldvel za HafPost.
Na primer, smatra se da visoki nivoi omega-3 u mozgu pomažu ćelijama mozga da bolje komuniciraju sa drugim ćelijama u telu, što Alchajmerovo društvo naziva važnim procesom za funkciju mozga.
Štaviše, ishrana kojoj nedostaje zdrave hrane, poput fermentisane hrane kao što su jogurt oli kefir, može dovesti do kognitivnih problema, prema neuronaučnici Friderike Fabricijus.
„Prerađena hrana dovodi do mikro-upala u mozgu, a to je povezano sa svim vrstama problema i smanjuje životni vek“, rekla je ona. „Mikrobiom utiče na mozak, tako da je svakodnevna konzumacija fermentisane hrane siguran način da dramatično poboljšate zdravlje mozga. Većina naših neurotransmitera se proizvodi u crevima.“
Prednosti kretanja su širokog dometa - pa nije iznenađenje što pomažu i u održavanju zdravlja mozga.
Dr Rendal Rajt, neurolog i medicinski direktor Centra za zdravlje mozga u metodističkoj bolnici Vudlands u Hjustonu, uporedio je vežbanje sa „blututom za mozak“ - što znači da nam pomaže da uspostavimo bolje veze.
„To je neka vrsta svetog grala“, rekao je za HafPost. „Svi tražimo stvari koje pomažu kod neuroplastičnosti, a vežbanje otključava potencijal mozga. Važno je da se te moždane ćelije kreću napred i razvijaju.“
Vežbanje takođe poboljšava protok krvi u mozgu, može smanjiti stres, može smanjiti upalu i, kao što već znamo, održavati kardiovaskularno zdravlje. Sve ove stvari doprinose zdravijem umu.
Epidemija usamljenosti je štetna za naše društveno i fizičko zdravlje.
„Znamo da ljudi koji imaju odlične društvene odnose žive u proseku osam godina duže, što je uticaj sličan pušenju dve kutije cigareta dnevno“, rekao je Fabricijus.
Socijalna izolacija, ili povlačenje iz društvenih aktivnosti poput boravka na radnom mestu, može imati negativan efekat na mozak.
„Mnogo toga se dešava kada interagujemo, mnogo toga obrađujemo“, rekao je dr Zaldi Tan, direktor Centra Džona Goldrič za Alchajmerovu bolest i poremećaje pamćenja u Sedars-Sinaju u Kaliforniji. „Kada to ne uradimo, ti neuronski putevi se ne koriste i počinju da se preusmeravaju ili rasipaju, što može ubrzati kognitivni pad.“
Gubitak te stimulacije takođe može dovesti do stvari poput smanjene fizičke aktivnosti i depresije, koje takođe imaju korelaciju sa demencijom.
Dovoljno sna ne samo da vam osigurava bistriju glavu i više energije, već je dokazano da pomaže vašem mozgu da nastavi normalno da obrađuje.
„Pre dvanaest godina smo saznali za glimfatični sistem, u osnovi kantu za smeće mozga“, rekao je Rajt. „Kada spavate, on postaje izuzetno aktivan, pomera smeće, sve stvari koje vidimo kod ljudi sa Alchajmerovom bolešću i demencijom koje se akumuliraju eliminišu se kroz ovaj sistem.“
Štaviše, štednja na snu može ometati druge navike zdrave za mozak koje možda imate tokom dana. „Nedostatak sna može otežati bavljenje zdravim ponašanjima koja zahtevaju energiju, poput vežbanja, i može uticati na naše raspoloženje i nivo stresa“, rekao je Koldvel.
Kad smo već kod stresa, produženi periodi takođe mogu negativno uticati na vaše zdravlje. Iako ne postoji život bez stresa, Tan je za HafPost rekao da nije važno pokušati ga izbeći po svaku cenu, već naučiti kako bolje upravljati kada se dogodi.
„Imati kontinuirani nivo stresa je loš za vas“, rekao je. „Kada ste pod stresom, vaš kortizol se povećava, a ako se kontinuirano održava, može oštetiti mozak.“
On savetuje da se napravi pregled načina na koji se nosite sa stresnim situacijama - da li dozvoljavate da se to zadrži? Ili možete pronaći načine da ga kontrolišete radeći stvari poput šetnje, časa joge ili meditacije - bilo šta što vas sprečava da se valjate u tome?
Pušenje, nezdrava ishrana i nedostatak vežbanja su samo neke od stvari koje doprinose visokom krvnom pritisku - navike koje vremenom stičemo do srednjih godina. A visok krvni pritisak je jedna od mnogih stvari koje mogu izazvati demenciju.
„Hipertenzija, ili visok krvni pritisak, koji je nekontrolisan, pokazuje povećan rizik od razvoja demencije kasnije u životu“, rekao je Tan. „Korelacija je manja kasnije u životu, ali imamo prednost ovih longitudinalnih studija koje prate ljude od 1947. godine - ljudi koji su sada u 70-im i 80-im godinama, imamo njihov krvni pritisak iz njihovih 40-ih i 50-ih godina - i postoji korelacija.“
Ukoliko činite sve što možete da ublažite neke od faktora načina života koji doprinose visokom krvnom pritisku, dakle, pomoći će u sprečavanju kognitivnog pada mozga u budućnosti.
Iako sre odavno izašli iz škole, radoznalost je način da vežbate um - i da ga održite oštrim. U stvari, nedavno istraživanje je pokazalo da odrasli koji su se uključili u kontinuirano obrazovanje imaju 19% manji rizik od razvoja demencije. U članku na HuffPost-u iz avgusta 2023. godine, Tan je objasnio zašto bi to moglo biti tako.
„Kad god učimo nove stvari, znamo da formiramo nove veze između moždanih ćelija“, nastavio je Tan. „Kad god uspostavite ove veze, povećavate ono što nazivamo plastičnošću mozga. Plastičnost je sposobnost naših umova i naših mozgova da se prilagode promenama. I to je teorija zašto ljudi, na primer, koji imaju viši stepen formalnog obrazovanja imaju manji rizik od razvoja demencije kasnije u životu.“
