Kefir je moćan prirodni probiotik koji deluje kao pravi čistač organizma, pomažući u eliminaciji toksina i održavanju zdravlja digestivnog sistema. Ovaj fermentisani mlečni napitak nastao na Kavkazu vekovima je deo tradicionalne ishrane i poznat je po svojim brojnim blagotvornim svojstvima. Pravi se od svežeg ovčjeg, kozjeg ili kravljeg mleka i kefirnih granula, koje su bogate korisnim bakterijama i kvascima.
Jedna od najvažnijih osobina kefira jeste njegova sposobnost da „usisava“ toksine iz creva, poboljšava varenje i jača imunološki sistem. Zahvaljujući bogatom sastavu koji uključuje mlečnu kiselinu, sirćetnu kiselinu, etil alkohol i ugljen-dioksid, kefir pomaže u eliminaciji štetnih materija iz tela, istovremeno obnavljajući crevnu mikrofloru. Redovna konzumacija ovog napitka može doprineti boljoj apsorpciji hranljivih sastojaka, smanjenju upalnih procesa u crevima i prevenciji probavnih tegoba, poput nadutosti i zatvora.
Nutritivno gledano, kefir je izuzetno vredan proizvod. Sadrži visokokvalitetne proteine, ugljene hidrate, kalcijum, magnezijum, fosfor, kalijum i vitamine A, D i B kompleksa. Nizak glikemijski indeks i umerena kalorijska vrednost (oko 50 kcal na 100 g) čine ga odličnim izborom za ljude koji vode računa o telesnoj težini i metabolizmu.
Kefir se može konzumirati u različitim obrocima – kao doručak, međuobrok, desert ili lagana večera. Njegova svestranost omogućava da se kombinuje sa voćem, orašastim plodovima, semenkama ili medom, čime se dodatno poboljšavaju njegova nutritivna svojstva. Nutricionisti sve više preporučuju ovaj napitak zbog njegovog uticaja na crevnu floru, što doprinosi boljoj otpornosti organizma i opštem zdravlju.
Uključivanjem kefira u svakodnevnu ishranu, ne samo da pomažete svom probavnom sistemu, već doprinosite i detoksikaciji organizma, jačanju imuniteta i poboljšanju opšteg blagostanja. Ovaj drevni napitak zaista zaslužuje mesto u modernoj ishrani, jer njegov učinak na zdravlje daleko nadmašuje obične mlečne proizvode.
Povezanost probiotika, telesne težine i metabolizma
Opšte je poznato da probiotici utiču na zdravlje creva zahvaljujući prisutnosti korisnih mikroorganizama i bakterija za crevnu floru. Manje je poznato kako deluju na metabolizam i telesnu težinu. Mikrobiom creva obuhvata sve mikroorganizme u našem probavnom sistemu i ima veliki uticaj na zdravlje, imunitet i opšte blagostanje.
Brojna naučna istraživanja pokazala su da crevne bakterije imaju odlučujuću ulogu u telesnoj težini, kako u gojenju, tako i u mršavljenju. Naime, crevne bakterije razgrađuju hranu kako bi hranljive materije bile apsorbovane, a svaka od njih ima svoju specifičnu funkciju. Sve to određuje funkcionisanje celokupnog metabolizma. Drugim rečima, probiotici poboljšavaju varenje masti i povećavaju potrošnju energije. Kefir je posebno dobar jer je bogat proteinima i ima zasitan efekat, što doprinosi ubrzanju metabolizma i gubitku kilograma. Mnoge studije potvrđuju da ishrana bogata probioticima, poput jogurta, povećava raznovrsnost mikrobioma i smanjuje upalne procese u crevima.
Kada konzumirati kefir?
Kefir je svestrana namirnica koju možete konzumirati između obroka – ujutru ili popodne, kako biste sprečili upalne procese koji se nakupljaju tokom dana – ili za doručak. Možete ga kombinovati sa čia semenkama, bobičastim voćem i malo stevije.
Takođe, može biti i lagana večera nakon obilnog ručka (međutim, u ovom slučaju govorimo o kompenzacionom mehanizmu koji ne treba preterano koristiti, već povremeno). Pored toga, prema studiji Univerziteta u Kaliforniji iz 2013. godine, žene koje su konzumirale probiotike kroz jogurt imale su smanjenu moždanu aktivnost u delovima mozga povezanim sa stresom.
Kako odabrati dobar kefir?
Zlatno pravilo za odabir dobrog kefira ili jogurta je pravilo 3-4-3: birajte proizvod koji sadrži 3% masti, 4% šećera i 3% proteina. Osim toga, stručnjaci preporučuju da naizmenično konzumiramo kefir i prirodni jogurt, kako bi svi različiti mikroorganizmi koje sadrže postali deo našeg mikrobioma.
