Sve više osoba u Srbiji ima "čvorić" na štitnoj žlezdi, a ono što iznenađuje, čak i lekare, jeste činjenica da su među obolelima sve češće i mlađi od 18 godina.
U emisiji "Uranak" na televiziji K1, endokrinolog dr Miloš Žarković objašnjava zbog čega su autoimune bolesti u porastu i kako prepoznati prve simptome problema sa štitastom žlezdom.
- Što se tiče poremećaja građe, kako starite učestalost nodusa ("čvorića") se sve više povećava. Tako da kada imate 70 godina, isti postotak ljudi ima noduse u štitastoj žlezdi. Problem sa nodusima je u tome, što je pet posto nodusa maligno. Većina je zanemarljiva, ali opet nisu baš svi. Neki su veliki pa smetaju, neki smetaju zato što pritiskaju, neki su vidljivi, a neki brinu pacijenta. Ostaju ti maligniteti koji su nam problem, i gde mi moramo da nađemo te pacijente koji imaju rizik, da im ustanovimo dijagnozu na vreme i adekvatno ih lečimo - objašnjava doktor.
Kako kaže, veliki porast oboljenja od štitaste žlezde su uzrokovale dve stvari.
- Prvo su endokrinometači, to su supstance iz spoljašnje sredine koje utiču na endokrini sistem. To su sredstva kojima se impregnira tekstil da ne bude zapaljiv. Svaki tekstil za nameštaj, zavese, mora da bude impregniran tim supstancama, da ne bi mogle da se zapale. Druga interesantna stvar je epidemija gojaznosti. Gojazni ljudi generalno, imaju različitih karcinoma što se odnosi i na karcionom štitaste žlezde. Gojaznost u detinjstvu, mladosti, kod starijih je udružena i to u zavisnosti da li su u pitanju muškarci ili žene. Opet je određeno sa udruženim vrstama karcinoma. Ako govorimo o autoimunoj tiroidnoj bolesti. Tu opet imamo remetitelje, kao što su za materije sprečavanje zapaljivosti ili materije iz plastičnih boca. To sve utiče da imaju veću učestalost, kako poremećaja funkcije, tako i premećaja građe - kaže dokror.
Dr Žarković naglašava da su žene koje planiraju trudnoću, kao i trudnice najosetljivija grupa.
- Tu moramo da imamo dobru tiroidnu funkciju, jer će to uticati na ishod trudnoće. Ne treba praviti paniku, jer sve to može da se sredi, ali one moraju da se prate. Takođe, osobe koje primete da imaju promenu u građi, odnosno uvećanu tiroidnu žlezdu, kao i oni koji imaju druge bolesti, kao što su autoimune bolesti ili dijabetes. Treća grupa oestljivih sz osobe koje imaju porodičnu anamnezu tiroidne bolesti - kaže Žarković.
Prema njegovim rečima tirodidna bolest značajno utiče na kvalitet života.
- Tiroidni hormoni regulišu dve stvari. Prvo, mozak je vrlo osetljiv na koncentraciju tiroidnih hormona, bez obzira da li ih ima mnogo ili malo. Drugo, tiroidni hormoni regulišu metabolizam. Ako nema dovoljno tiroidnih hormona, ljudi su usporeni, apatični, depresivni. Ustvari, to je jedan poremećaj raspoloženja koji nije prava depresija. Takođe, imaju određeni stepen nadutosti. To je kada se govori o teškoj hipertireozi. Kada govorimo o blagoj hipertireozi, tu su problemi sa koncentracijom, pamćenjem, raspoloženjem, ali ništa što je patološki. Takvi ljudi su nervozni, razdražljivi imaju lupanje srca, gubitak na težini, preznojavanje. Problem sa viškom tiroidnih hormona je taj što on posebno utiče na mišiće i na srce. Srećom, ono što je bilo pre 30 godina, kada smo stalno viđali mlade osobe sa tirotoksičnim srcem, to je teška insufienca srca praćena potpunim poremećajem ritma, to danas se to ne viđa, jer se dijagnostifikuje na vreme - dodaje doktor.
Endokrinolog objašnjava i koji su to prvi simptomi poremećaja štitne žlezde, kao i kakve su posledice.
- Kada govorimo o tiroidnim bolestima, mi hipotirozu lečimo lekom tiroksinom, ali ne lečena hipotiroza je smrtonosna. Prvo uništi kvalitet života, onda nastaje nešto što se zove miksedemsko ludilo, koma i smrt. Jedan lek, jedna mala tableta dnevno, koja je uz to i jako jeftina, omogućava da čovek potpuno živi normalno. To je trijumf medicine. Svi govore o penicilinu ili insulinu, a o teroksinu niko, a on je podjednako moćan kao i ova dva druga leka - kaže endokrinolog.
On dodaje da ukoliko ljudi primete da im nešto raste u vratu, gubitak na težini, lupanje srca, ekstremna nervoza, preznojavanje to može da bude hipertiroza.
- Mnogo je teže sa hipotirozom, jer se ona u prvoj fazi preklapa sa uobičajenim stvarima. Ljudi koji imaju hipertirozu ne moraju da imaju simptome, a ljudi koji je nemaju, mogu da imaju simptome. To su problemi sa pamćenjem, koncentracijom, problemi sa raspoloženjem, ništa što bi ukazalo da je patološko. Tek u drugoj fazi nastaju ozbiljni problemi: usporenost, promuklost, žućkasta koža. Najveći problem i kad idete u drugu fazu je taj što ni pacijent, a ni okolina to ne primete - dodaje Žarković.
On dodaje da žene češće obolevaju od autoimunih bolesti od muškaraca.
- Žene češće obolevaju od autoimune bolesti. Jedno je pitanje estrogena, drugi razlog je da kod žena koje su rađale postoji deo bebinih ćelija. Najintresantnije i najkomleksnije objašnjenje je to da žene imaju dva X hromozoma. Od ta dva X hromozoma se po principu slučajnog izbora jedan inaktivira i vi praktično stalno imate jednu blagu stimulaciju imunog sistema stalno kod žena - kaže doktor i objašnjava da neko može da ima Hašimoto i da se nikada ne uspostavi kao bolest - zaključio je prof. dr Miloš Žarković u emisiji Uranak na televiziji K1.
