Narcisoidnost je nešto što svako od nas ima u sebi i što je normalno u nekim zdravim razmerama i to je jedan vid samopouzdanja koji ne bi trebalo shvatiti bukvalno, već kao psihološki fenomen u kome se u manjoj ili većoj meri može pronaći svako od nas.
Međutim problem nastaje kada narcisoidnost postane dominantna osobina osobe, sa svim svojim propratnim karakteristikama – tada govorimo o poremećaju ličnosti. Narcisi su izrazito teške osobe, sebične su i nesposobne da osećaju empatiju, sklone su konfliktima i svađama i ne oklevaju da konstantno kritikuju, „jer oni sve najbolje znaju“.
To naročito može da bude opasno u ljubavnim odnosima. A kada bi narcis bio iskren razgovor sa njim bi zvučao ovako:
- Drago mi je da sam te upoznala, tako si drag: Da, znam. Ja sam zapravo narcis.
- Ali kako, deluješ tako ljubazan i fin? Znam, ali samo se pretvaram.
- Zašto? Zato što želim da me zavoliš, a to mogu postići samo ako te obasipam pažnjom, ljubavlju i uvek sam tu za tebe.
- Ne razumem, šta će se desiti kada te zavolim? Manje su šanse da me napustiš kada počnem da te lažem, ignorišem i da ti uništavam samopouzdanje.
- Zašto bi to radio? Da bih te mogao kontrolisati i manipulisati tobom.
- Ali zašto baš mene? Zato što deluješ kao da si nesigurna u sebe, verovatno si ranije doživela i neku traumicu, pa će biti lako osvojiti te uz malo pažnje.
- To sve zvuči kao zlostavljanje: Naravno da jeste, ali ti to nećeš razumeti, uvek ćeš videti problem u sebi, a ja ću ti u tome pomoći. Mislim stalno ću ti govoriti da si ti kriva.
- Zašto to radiš? Zato što sam nesiguran u sebe, imam strah od odbijanja. Zato sam stvorio svoj svet fantazije u kome sam ja centar univerzuma, a svi ostali su inferiorni.
- Zašto ne potražiš pomoć? Zato što imam poremećaj ličnosti, nemam uopšte svest o tome da mi pomoć treba.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
