Dolina Hunza, u severnom delu Pakistana koji se graniči s Kinom, dom je zajednice ljudi za koje se veruje da žive mnogo duže od prosečnog očekivanog životnog veka, u nekim slučajevima i više od 100 godina. Ljudi Hunza zvani, ili narod Buriši, poznati su kao dugovečna zajednica. Ishrana i stil života ljudi u dolini Hunza zaista su vrlo jedinstveni. Njihova ishrana uključuje biljke s fokusom na tradicionalne tehnike konzerviranja hrane, piše jutarnji.hr.
Kuhinja Hunza bazirana je na bilju, a posebno je usmerena na korišćenje raznih vrsta orašastih plodova. Na primer, ključni sastojci većine domaćih jela su sveže kajsije, sušene kajsije i ulje koštica kajsija. Dolina Hunza puna je desetinama vrsta stabala kajsija, a slatkoća ove voćke koja raste u Hunzi je bez presedana.
Brojne su zdravstvene dobrobiti konzumiranja kajsija jer su bogate vlaknima, vitaminima A, C, E kao i kalijumom. Stanovnici Hunze kunu se u zdravstvene dobrobiti kajsija jer je poznato da kajsije podstiču zdravlje creva, bore se protiv slobodnih radikala u telu, a neka istraživanja čak sugerišu da ulje koštica kajsije sadrži hemijsko jedinjenje Amigdalin. Amigdalin se ranije povezivao s borbom protiv raka. Veruje se da je nedostatak vitamina B-17 (amigdalin) povezan s nastankom raka, a ulje koštica kajsije ima vitamin B-17. Kajsije se u dolini Hunza konzumiraju u različitim oblicima tokom sva četiri godišnja doba.
Tokom letnjih meseci sveže kajsije jedu se kao međuobrok, a sok od kajsija je uobičajeno piće u svakom domaćinstvu. Svaka porodica tokom jula i avgusta suši kajsije na suncu na krovu svoje kuće pri čemu odvaja semenke koje se zasebno konzumiraju. Suve kajsije jedu se kao međuobrok tokom zime i proleća zajedno sa semenkama kajsije. Neke se semenke koriste za izradu ulja koštica kajsije koje je sveti gral kuhinje Hunza. Služi kao osnova većini domaćih jela.
Uobičajena prerađena hrana i grickalice koje nalazimo u modernom svetu još uvek su novost u dolini Hunza i konzumiraju se prilično retko. Međuobrok između obroka obično uključuje jedenje voća ili orašastih plodova. Tradicionalni zalogaji doline Hunza su jabuke, trešnje, orasi, koštice kajsija, bademi, suve kajsije, dud i sušene trešnje itd. Sušenje trešanja, duda, narezanih jabuka, paradajza kao i lisnatog zelenog povrća uobičajena je tehnika čuvanja hrane. S obzirom na oštru zimu i nedostatak hrane tokom hladnog vremena, jedini način spremanja namirnica iz letnjih meseci je sušenje na suncu.
Meso se konzumira vrlo retko jer je skupo zbog nedostatka pašnjaka za stoku. Drugi važan aspekt Hunza kuhinje je nedostatak šećera. Ne postoji lokalno jelo koje koristi šećer. Čak se i najpopularniji desert poznat kao „Diramphitt“ pravi nedeljama namakanja pšeničnih zrna u vodi, a proces fermentacije pretvara bljutavu pšenicu u slatka zrna. Uprkos činjenici da ostatak zemlje pije čaj „chai“ sa šećerom, Hunza verzija „chai“ menja šećer sa soli. Tradicionalno u čaj dodaju kašiku prženih lanenih semenki u prahu jer je poznato da semenke lana ublažavaju bolesti srca, gojaznost i dijabetes.
Dolina Hunza mala je zajednica blisko povezanih ljudi i društveno-ekonomske razlike ne postoje. Cela zajednica funkcioniše na temelju zajedničkih uverenja i zajedničkih vrednosti. Dakle, ne postoji definisana socijalna stratifikacija koja dovodi do uniformisanosti u zajednici. Ovaj nivo jednostavnosti i kolektivizma je utešan za članove zajednice. Osim toga, javni prevoz je vrlo ograničen u tom području, ljudi imaju tendenciju da žive vrlo aktivan način života gde je hodanje uobičajeno.
Fizičko i mentalno zdravlje osobe direktno zavisi od njegove ishrane i načina života. Veruje se da ljudi iz doline Hunza duguju svoje dobro zdravlje i dugovečnost organskoj, neprerađenoj, jednostavnoj, ali bogatoj ishrani, kao i svom aktivnom načinu života. Dolina Hunza prirodno je blagoslovljena slikovitom planinskom lepotom kao i obiljem ukusnog voća i orašastih plodova. Stanovnici doline Hunza ukorenili su lokalne proizvode kako bi osmislili vrlo zdravu ishranu koja se sastoji od voća, povrća i orašastih plodova uz određene količine mesa s nultom upotrebom šećera.
Stil / City magazin / Sensa.hr
