Ispijanje kafe je jedan od omiljenih rituala, kako u Srbiji, tako i u svetu. Mišljenja o kofeinu su podeljena. Dok neki stručnjaci stavljaju fokus na štetnost kofeina, mnogi ističu da može imati blagotvorna dejstva na naš organizam. Međutim, ono u čemu su svi usaglašeni, jeste da je umerenost ključ.
Doktor Vojislav Perišić često se bavio ovom tematikom, te istakao najbitnije stvari koje svako od nas treba da zna.
Uticaj kofeina na organizam
- Prosečnoj odrasloj osobi bez problema možemo da preporučimo da popije od 4 do 6 šolja kafe dnevno. Minimalna količina, koja ne pravi probleme u ovom kontekstu, je 200 miligrama kofeina. Naravno, ne treba svaki čovek nekritično u sebe da "ulije" tu količinu. Svaka osoba poznaje svoje telo, znači, ako kod konzumiranja kafe nema kardiovaskularnih problema, lupanja srca, hipertenzije, kofein je najjači antioksidans koji ovim putem može da se unese, i on štiti od svih ovih bolesti. - rekao je dr Perišić i dodao:
- Osobe koje vole da konzumiraju alkohol, kofein štiti od karcinoma jetre. Etanol je prooksidans, a kofein ima antioksidantno dejstvo i to tako jako izraženo, da bi se mogao smatrati čudom. Istraživanja kažu da ljubitelji kafe imaju i manji procenat oboljevanja od karcinoma rektuma. Pored toga, kofein utiče pozitivno na kognitivne sposobnosti pa će tako strasni ispijači kafe retko, ili nikada dobiti Alchajmerovu bolest. Najnovija istraživanja kažu da kofein štiti i pankreas od karcinoma, a velike "kafopije" ređe oboljevaju od ove bolesti, koja je u ekspanziji. Utiče na regulaciju insulina, i samim tim prevenira dijabetes – objasnio je profesor dr Vojislav Perišić, gastroenterolog.
Da li postoji prava mera?
- Kada popijete jednu ili dve kafe, a vaš mozak je brz, oštar, "sija" i dobro ste raspoloženi, znači da je dobar efekat kofeina na vaše telesne funkcije. Ljudi najčešće greše u tome što unose kafu odmah posle obroka. Tako posle doručka popiju jednu ili dve, isto posle ručka i užine, ili svakog obroka. Na takav način anuliraju se korisna dejstva kofeina jer se on meša sa hlorovodoničnom kiselinom prilikom varenja, i može da izazove probleme. Ako se napravi dobar balans u tom smislu, "povući ćemo" sve ono dobro iz kafe i kofeina, a nećemo iritirati želudac. - rekao je doktor Perišić.
Izaziva li kofein zavisnost?
- Kada osetim "alarm", odnosno da mi pada mentalna sposobnost, zna se, ide kafa. Ljudima se dešava da, kada naprave pauzu od više sati i ne unesu količinu kafe na koju su navikli, padne koncentracija, mozak se uspori. To je i moj slučaj, i nešto što sa jednog gledišta možemo nazvati zavisnošću, ali sa druge, tu su velike koristi za zdravlje. I to svaki čovek jednostavno na svom primeru može da oseti - ističe on.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
