Voditeljka Maja Žeželj je jednom prilikom govorila o svojoj borbi sa smrću. U intervjuu detaljno se prisetila svoje borbe za život.
Sve je počelo još dok je vodila "Dnevnik", osetila je da joj je loše, a kako se prisetila, bilo joj je strašno hladno.
- Bilo mi je strašno hladno, donosili su mi toplu vodu da grejem ruke dok su išli prilozi. Samo je Boba Šarenac pitao šta mi je. Kada se završio "Dnevnik" ja nisam mogla da se ispravim. Nije me ništa bolelo, samo mi je bilo hladno, bila sam iscrpljena. Otišla sam do šminkernice, pozvala Ivana, on je bio iznenađen jer sam ja sama išla svuda. Nije očekivao da treba da dođe da me pokupi. Znala sam da imam temperaturu i otišla sam da se izdvojim od dece, jer sam mislila da je virus. Međutim tempetratura je išla do 40, krenula je muka da mi bude i ja sam ujutru otišla u bolnicu, da ne bih dobila napad gastritisa - priseća se Maja i dodaje:
- Krenula je jurnjava po odeljenjima, tu mi se gube stvari. Ja znam da mi nije dobro, videla sam da je problematično... Promenila sam boju lica, počele su te neke tačkice. Videla sam da lekari brzo prolaze i da me gledaju, ali sam mislila da me gledaju jer sam ja sa televizije - kaže Maja Žeželj.
- Ispostavilo se da je tromboza. To se ne javlja u svakoj sepsi. To je genetika, imam trombofiliju i da moj organizam nije došao u to stanje, to se nikada ne bi saznalo. Doktor koji mi je postavio dijagnozu, čuvao je unuče tada, ali pozvali su ga da dođe. Jer niko nije znao šta mi je. Odmah je postavio dijagnozu - ireverzibilna sepsa. Znači nema nazad, mora da protutnji. Ja sam došla u najgori stadijum. Pala sam u komu. Ne znam da li su mene uveli u komu ili sam ja se sama ugasila i tu kreće moj drugi život. Tridesetak dana ja sam u komi, te noći je bilo - ako preživi noć, dva odsto su mi šanse bile da preživim. Gasim se i palim - priča Maja.
Ona je istakla da se svega seća dok je bila u komi i ispričala zapanjujuće detalje.
- Ja u tom mom životu jesam bolesnik i pacijent. Nikad nisam bila zdrava i ne mogu da se krećem i ja sam u kolicima. Ja se svega sećam, jer svaki put kad otvorim oči ja vidim ženu koja stoji i gleda. Kasnije sam saznala da je to doktorka Vesna Bumbaširević, i to sam saznala tek kada sam se probudila - kaže Maja.
- Ja sam tada kao na njenoj privatnoj klinici, a ona je došla iz Švedske i tu radi. Kliniku drži sa svojom rođenom sestrom koja je dr Biljana Damjanović. Ja tu ženu vidim, ona je sve vreme tamo, takođe, ali u tom mom životu ona je njena sestra. A to je i klinika i obdanište. I ja kažem što je ovde zgodno, mogla bih ja Lenu i Makija da dovedem. Imali smo i proslavu Helloween-a, sve je okićeno - priseća se Maja.
Kako je navela postoje stvari za koje je svesna da su bile halucinacija, ali i stvari za koje je ubeđena da su se dogodile.
- Postoje stvari koje su halucije i postoje stvari koje su se desile u mojoj glavi, koje nisu halucinacije. To je neka druga dimenzija. Taj brod koji se pojavljuje, to nije halucinacija, ja tvrdim da to postoji. To je za mene nešto što je stvarno. Ja sam osoba koja je ne sa dve noge, nego da ih imam šest, sa svih šest bih bila na zemlji. Ali mislim da postoje neki nivoi do kojih ljudi jednostavno dođu.
Prvi put kada sam bila na intezivnoj, izvađena mi je slezina, nakon udesa i ja sam sebe videla sa vrata od te sobe kako ležim na krevetu. I znam tačno kada sam se probudila i kada se taj neko što je stajao na vratima vratio u mene i od tada ide ova sada moja priča. To jasno znam. Moja baka je ušla i bila je na vratima i rekla mi je "Š, nemoj da plačeš, ne plačem ni ja" i ja sam se tu spojila u svoje telo. Ona me je zvala "šećeru", skraćeno "š" - kaže Maja.
Stil / Blic.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
