Ovo se objašnjava modernim stilom života i povećanjem spoljašnjih uzročnih faktora među kojima najznačajnije mesto imaju gojaznost i odsustvo fizičke aktivnosti. U našoj zemlji, prema najnovijim podacima RFZO, ovaj zdravstveni problem ima oko 800 000 ljudi.
U susret Svetskom danu borbe protiv šećerne bolesti, razgovarali smo sa specijalistima endokrinologije dr Slađanom Drobnjak i dr Veselinkom Mitrović, iz MediGroup sistema, o tipovima dijabetesa, faktorima rizika, simptomima i prevenciji.
„Dijabetes melitus ili šećerna bolest javlja se kada je nivo šećera u krvi iznad normalnih vrednosti, zbog smanjenog lučenja insulina, defekta u njegovom dejstvu ili kombinacijom ova dva faktora. Insulin je hormon koga luči pankreas i koji kontroliše nivo glukoze u krvi. Bez insulina, glukoza ne može ući u ćelije, što uslovljava porast njene koncentracije u krvi, i dovodi do stanja poznatog kao hiperglikemija“, ističe doktorka Drobnjak, dodavši da je ova bolest vodeći uzrok srčanog i moždanog udara, slepila, amputacija i popuštanja funkcije bubrega.
Najčešći tip šećerne bolesti – Diabetes mellitus tip 2
Šećerna bolest se na osnovu uzroka i kliničkog ispoljavanja deli na dijabetes tipa 1, dijabetes tipa 2, druge specifične tipove i gestacijski diabetes mellitus.
Kod mlađih osoba uglavnom se javlja tip 1, koji je prisutan kod manje od 10 odsto ukupnog broja obolelih. Za razliku od njega, tip 2 češće se razvija kod osoba starijih od 40 godina, odnosno kod više od 90 odsto obolelih. Dijabetes tip 1 podrazumeva doživotnu upotrebu insulinske terapije, a tip 2 konzumiranje oralnih hipoglikemika, kojima se dodaje ili se zamenjuju insulinskom terapijom, ukoliko ne postignu zadovoljavajuću glikemiju.
Drugi specifični tipovi ove bolesti se odnose na genetske defekte u dejstvu insulina, oboljenju endokrinog pankreasa, dijabetesu izazvanom lekovima, ili dijabetesu u sklopu drugih, endokrinoloških oboljenja.
Kada se u toku trudnoće prvi put pojavi poremećaj u toleranciji glukoze ili manifestni oblik šećerne bolesti, reč je o gestacijskom dijabetesu.
„Ovaj tip šećerne bolesti se dijagnostikuje kod 25-50 pacijentkinja na 1000 trudnoća. Gestacijskom dijabetesu su podložne trudnice starije od 25 godina, one koje su u prethodnoj trudnoći već imale to oboljenje, trudnice koje su u prvoj trudnoći imale veliku bebu (više od 4000 grama) ili koje su i same bile velike bebe, kao i one koje imaju povišen krvni pritisak, gojazne su, ili su imale nekoliko pobačaja, zatim u slučajevima postojanja dijabetesa roditelja, i usled loše ishrane“, navodi dr Mitrović.
Faktori rizika i simptomi dijabetesa
Sklonost za dijabetes se prenosi na potomke, a da li će doći do ispoljavanja bolesti zavisi i od drugih faktora rizika među kojima je glavni gojaznost.
„Šećerna bolest se najčešće javlja u starijem životnom dobu kao posledica opštih degenerativnih i sklerotičnih promena u organizmu koje zahvataju i pankreas. Kod mladih osoba, dijabetes nastaje usled genetičkih poremećaja ili oštećenja pankreasa u toku autoimunskih procesa koje pokreću infekcije ili stres“, objašnjava endokrinolog Slađana Drobnjak.
Dodatni faktori rizika za nastanak dijabetesa su trudnoća, primena različitih lekova i hemijskih sredstava, zatim smanjena fizička aktivnost, ishrana sa većom količinom slatkiša, klimakterijum, i hirurške intervencije, kao i komplikacije drugih bolesti, poput hroničnog alkoholizma, upale ili karcinoma pankreasa, virusne infekcije, hipertireoize itd.
Doktorka Drobnjak dodaje da blago povišene vrednosti glikemije ne daju simptome.
„Simptomi se javljaju postepeno u blažem obliku, a tek u odmakloj fazi bolesti se javljaju prepoznatljive tegobe, kao što su sušenje usnica, pojačana žeđ, pojačano mokrenje, zamor, opšta slabost, zamućenje vida, gubitak u telesnoj masi“, ističe dr Drobnjak.
Prevencija – redovne kontrole i pravilna ishrana
S obzirom na to da ovo oboljenje najčešće počinje neopaženo i da se tegobe javljaju kasnije, dr Mitrović savetuje redovan skrining, jer je prevencijom moguće smanjiti rizik od oboljevanja za čak 58 odsto.
„Kada se dijagnostikuje šećerna bolest, pacijenti su zabrinuti, ali treba imati na umu da milioni ljudi sa tom bolešću širom sveta žive normalno i vode vrlo aktivan život. Ono što je potrebno jesu redovne kontrole endokrinologa i povremene lekara drugih specijalnosti. Pravilna ishrana je takođe veoma važna za dijabetičare i podrazumeva da se ne preskaču obroci, da se uzima slična količina hrane u približno isto doba dana, kako bi se nivo šećera u krvi održavao stabilnim“, zaključuje dr Mitrović.
Pravilna ishrana za obolele od dijabetesa
Preporučuje se hrana bogata vlaknima, proteinima i zdravim mastima sa niskim glikemijskim indeksom: posna riba, piletina, integralne žitarice, mahunarke, semenke, koštunjavi plodovi, orašasto voće i povrće (kelj, blitva, zelena salata, spanać, krastavac, brokoli, šargarepa, kupus, paprika, karfiol), kao i umerni dodatak hladno ceđenih ulja. Namirnice sa mnogo masnoća i šećera, kao i kafu, čokoladu, cigarete i alkohol treba isključiti iz ishrane. Na najmanju meru potrebno je svesti konzervisane namirnice, dimljenu i usoljenu hranu i ograničiti unos soli na dva grama dnevno.
Rano otkrivanje dijabetesa obezbeđuje dug i kvalitetan život uz poštovanje navedenih pravila. Usvajanjem zdravog načina života i povećanjem fizičke aktivnosti, šećerna bolest se može uspešno kontrolisati i značajno smanjiti rizik za nastanak komplikacija.
