IZ UGLA PACIJENTA

PRVIH DANA NE PRIMEĆUJEŠ ZARAŽAVANJE, PA TE SMLATI TEMPERATURA, A ONDA PAKAO: Doktor Srđan Lukić opisao golgotu korone!

Pročitajte i što pre pošaljite dalje! Dr Srđan Lukić je opisao pacijenta obolelog od korona virusa toliko realistično da ćete se rasplakati...

Lepi & Zdravi
Autor:
Foto: PrintscreenJutjub/NOVA S

Pulmolog dr Srđan Lukić svojim tekstovima često daje dragocene savete, naročito onima koji obole od korona virusa, ali i njihovim porodicama, koji treba da se sačuvaju od zaraze i neguju bolesnika.

Sada je na Tviteru objavio kako izgleda iskustvo obolevanja i hospitalizacije iz ugla pacijenta - toliko realistično da se čita bez daha.

Nije ni čudo što njegovi pratioci komentarišu u stilu: Ovo treba pročitati na "Dnevniku" ili Dajte nam više ovakvih tekstova.

"Prvih dana uopšte i ne primećuješ da si se zarazio. Tek poneki kašljuc povremeno. Onda dobiješ povišenu temperaturu. OK, nije strašno, imaš paracetamol. Biće dovoljno. Za svaki slučaj kažeš ljudima da te izbegavaju. Nema potrebe da ideš kod lekara. Temperatura te baš puno smlati.

Onda za dan-dva primetiš da ubrzano dišeš. Pogotovo kada odeš do toaleta, osećaš se kao da si pretrčao maraton. Usne su ti malo poplavele, prsti pobeleli. OK, ipak je ozbiljnije nego što si mislio. Odeš do ambulante, bris je pozitivan. COVID. A baš si razmišljao da se vakcinišeš.

Izraz doktorkinog lica dok gleda tvoj RTG snimak i oksimetar koji ti drži na prstu ne ukazuje da je baš zadovoljna. Kaže da se vidi upala na oba plućna krila, a i saturacija je malo snižena, nikako da priđe do 90 odsto. Šalje te odmah u bolnicu. Tamo malo čekaš, ali brzo te smeštaju.

Stavljaju ti nosni kateter za kiseonik. Kažu "evo, protok od 4 litra, saturacija ti je sada dobra". I stvarno, eno je na 95 odsto. Nekako imaš osećaj da lakše dišeš. Daju ti još neke lekove, malo te bockaju, ali OK. Nije strašno. Biće sve u redu. Donose ti gusku i lopatu, ali šta sad.

korona virus
foto: Shutterstock

U jutarnjoj viziti je sve OK. Jedino što je doktor rekao da ti malo povećaju protok kiseonika. Sada je na 6 litara. Sestra te potom obilazi na svakih sat vremena. I svaki put povećava protok. Do ručka je dignut na 10 litara. Do večere na 15. Dolazi neka druga doktorka da te vidi.

Odjednom primećuješ da ponovo brže dišeš. I otežano, koristiš sve mišiće grudnog koša da produbiš udah. Vazduh lako ulazi u pluća, još lakše izlazi, ali to nije dovoljno jer te organizam tera da dišeš sve brže. I sve dublje. A ne možeš to da iskontrolišeš. Sada se već plašiš.

Ponovo dolazi ona doktorka, ali ovaj put nije sama. Ima nekoliko medicinskih sestara pored nje. Neke poznaješ, obilaze te od jutros. Neke prvi put vidiš. Doktorka ti kaže da stanje nije dobro i da će morati da te intubiraju i priključe na respirator. Trudiš se da ne paničiš.

Pitaš ih da li baš mora? Kažu da ovog momenta to nije apsolutno neophodno, ali da ne očekuju da će situacija ići nabolje, bar ne u sledećim satima. I da je bolje da te intubiraju sada, polako, nego da to rade u pogoršanom stanju, u sred noći, brzinski, bez sedacije i analgezije.

A ako odbiješ intubaciju? Kažu da će ti se disajni mišići u jednom momentu zamoriti i da ti neće pomoći ni visok protok kiseonika. Džabe i 50-60 litara u minuti ako ti se smanji obim disanja. Postoji i mogućnost neinvazivne ventilacije. Za nju moraš biti pri svesti i sarađivati.

Pitaš da li ćeš preživeti? Doktorka ne odgovara odmah. Razmišlja šta da ti kaže. Kaže ti da je mehanička ventilacija tvoja jedina šansa. Bez nje gotovo sigurno umireš. Mišići će se zamoriti, kiseonik u krvi će se smanjiti i organi će početi da otkazuju, jedan po jedan. Do smrti.

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs

Razmena sadržaja

Inicijalizacija u toku...