Osećaj nedostatka vazduha predstavlja simptom koji može da ukaže na više različitih bolesti i stanja. Latinski naziv ovog stanja je Dispnea odnosno "glad za vazduhom". U našem narodu, ovaj se osećaj opisuje različito – kao gušenje, osećaj da su "tesna pluća", osećaj da postoji "rampa" ili blokada prilikom udaha, osećaj da ne može da se "udahne do kraja", osećaj nelagodnosti u plućima. Ovi brojni opisi zapravo u sebi sadrže kompleksnost mogućih oboljenja i stanja koja mogu biti u osnovi ovakvih tegoba, piše pulmologija.rs.
Šta može da izazove dispneju?
Postoje različite bolesti i stanja koja se vezuju za dispneju, a mogu biti vezani za:
- Respiratorni sistem
- Bronhijalna astma
- Hronični bronihitis
- Plućne fibroze ( pretvaranje plućnog tkiva u ožiljke )
- Upala pluća
- Pucanje plućne maramice
- Voda u plućnoj maramici
- Kardiovaskularni sistem
- Ubrzani rad srca
- Popuštanje srca
- Drugi poremećaji srčanog ritma
- Koronarna bolest
- Upala srčanog mišića i srčane kese
- Anemija
- Oboljenja štitne žlezde
- Neurovegetativna distonija ("Nervoza")
Evo kako da ne dobijemo upalu pluća tokom korona virusa: Savet doktora Evdokimenka! (RECEPT)
Ovaj simptom je takođe čest i u premenstrualnom sindromu, menopauzi, reakciji na stres, a od nedavno se pominje i kao jedan od simptoma na koji se žale pacijenti koji su preležali korona virus.
Zašto je važno pravilno dijagnostikovanje dispneje?
Uzimajući u obzir brojna stanja i bolesti koje se povezuju za dispnejom, ukoliko se nedostatak vazduha javi kod osobe i ponavlja se, neophodno je što pre javiti se lekaru. Važno je da se na vreme urade osnovne laboratorijske analize, EKG i snimak pluća. Zavisno od nalaza, pacijent se dalje upućuje ka odgovarajućem specijalisti.
Ne treba polaziti od pretpostavke da je nedostatak vazduha izazavan nervozom ili stresom, već treba isključiti sve druge moguće uzroke nedostatka vazduha.
Sam po sebi, osećaj nedostatka vazduha može da izazove strah kod bolesnika, koji dovodi do lupanja srca što dodatno pogoršava i intenzivira tegobe. Ponekad ovaj osećaj prati i prava panika, te pacijent mora da otvori prozor kako bi udahnuo vazduh.
Zato je važno da se nađe pravi razlog za osećaj dispneje, jer lečenje zavisi od tipa oboljenja koja izaziva osećaj nedostatka vazduha.
Tako će astmatičar da koristi pumpicu, a osoba sa poremećajima srčanog ritma adekvatnu terapiju.U ovakvoj sistuaciji ne treba na svoju ruku uzimati sedative, niti druge lekove bez konsultacije lekara.
Zdrave životne navike, prestanak pušenja i antistres programi (joga, meditacija…) kod osoba čija dispneja nije posledica ozbiljne organske bolesti, mogu poboljšati stanje. Vežbe disanja su važne kod dispneje koja je izazvana plućnim bolestima, i to može biti važan deo tretmana. Nije poznat broj ljudi koji se žale na osećaj nedostatka vazduha, ali s obzirom na način života koji vodimo, posve sigurno može da se tvrdi da će ih biti sve više.
Dispneja kod emfizema pluća
"Zadržavanje" ili "zarobljavanje" vazduha u plućima je karakteristika emfizema pluća. Međutim, dominantni simptom emfizema pluća je zamaranje pri najmanjem naporu.
Kako da pomognem sebi ako osećam da ne mogu da udahnem?
Najvažnije je ne prepustiti se panici i strahu. Ukoliko se radi o poznatom uzroku primenjuje se propisana terapija. Ukoliko se nedostatak vazduha javi prvi put, i intenzivan je treba se što pre javiti lekaru ili hitnoj pomoći.
Kod osoba kod kojih je razlog dispnoje nervoza ili hormonalni status, pomažu vežbe za opuštanje, čajevi ili blagi sedativi koje je propisao lekar.
Da li ova pojava može da se veže za PMS, pušenje, stres, promenu vremena?
Naravno, promena vremena je važna za obolele od bronhijalne astme i hroničnog opstruktivnog bronhitisa.
Ali, svaki osećaj nedostatka vazduha treba da bude signal da se potraži savet lekara.
