SAVET STRUČNJAKA

Zbog ovolike temperature ne treba da brinemo, ni da pijemo lek!

Dobijena vrednost zavisi i od pola, i od dužine merenja, i od mesta na kojem smo temperaturu izmerili

Lepi & Zdravi 23.03.2020. - 09:48h Autor: Stil.kurir.rs / Ordinacija.hr
Foto: Shutterstock

Poznata je činjenica da normalna telesna temperatura varira između 36 i 37 stepeni Celzijusa, ali za zdravu odraslu osobu normalna je i temperatura od 37,5!

 

Ona zavisi od naših godina, doba dana, aktivnosti i naravno, stanja organizma. Osim toga, temperatura zavisi i od načina na koji smo temperaturu izmerili.

Normalna telesna temperatura merena u usnoj šupljini kreće se između 36,8°C ± 0,4°C. Najniže vrednosti kod većine osoba mere se u 6 sati ujutro a najviše vrednosti mere su između 16 i 18 sati popodne.

 

Najveća normalna telesna temperatura izmerena u usnoj šupljini u 6 sati ujutro je 37,2°C, a najveća normalna telesna temperatura izmerena u usnoj šupljini u 18 sati poslepodne je 37,7°C. Vrednosti merene iznad navedenih smatraju se povišenom telesnom temperaturom, istakla je dr Jasminka Nedić, specijalista porodične medicine za Ordinacija.hr.

 

Što utiče na temperaturu našeg tela?


Osim toga, dr Nedić je istakla kako je temperatura koja se meri rektalno za 0,4°C veća nego temperatura merena u usnoj šupljini, a kao razlog toga ističe disanje na usta koje može da snizi telesnu temperaturu u usnoj šupljini. Kod aksilarnog merenja temperature, odnosno merenja temperature pod pazuhom, utiče način i vreme držanja toplomera, a napomenula je kako se toplomer mora postaviti na sredinu pazuha i da se treba držati 10 minuta kako bi se dobile što tačnije vrednosti telesne temperature.

 

Pored kašlja i temperature i ovo mogu da budu simptomi korona virusa: Stručnjaci potvrdili!

foto: Profimedia

Takođe je objasnila kako je za regulaciju temperature tela zaslužan hipotalamus, mali središnji deo mozga koji prima signale sa površine naše kože i iz našeg organizma i određuje najpovoljniju temperaturu tela.

 

U normalnim uslovima podešen je do najvećih normalnih vrednosti telesne temperature i ne prelazi tu vrednost uprkos svim našim aktivnostima ili dobu dana. Tokom bolesti postavke termoregulacionog centra su drugačije i bivaju podešene na veće vrednosti temperature zahvaljujući određenim materijama koje se luče u organizmu tokom bolesti i koji se nazivaju pirogeni i tada temperatura raste do, na primer 39°C, ako je tako podešen termoregulacioni centar u našem mozgu - objasnila je doktorka.

 

Ne postoji blago povišena temperatura


Kao što je doktorka istakla, na temperaturu tela utiču mnogi faktori, a blago povišena temperatura zapravo ne postoji, već telo može da podiže temperaturu tokom različitih aktivnosti, poput vežbanja, i na povišene temperature može uticati i visoka vlažnost vazduha. Kod žena se takođe temperatura podiže zbog ovulacije, i to najčešće tokom prepodnevnih sati, i ona traje sve do kraja ciklusa, a može se podići za čak 0,6°C stepeni.

 

Adaptogeni: Čarobno sredstvo koje snižava stres i jača imunitet!

foto: Shutterstock

"Izraz "blago povišena temperatura" zapravo i nije adekvatan. Temperatura može biti povišena ili normalna. Svaku povišenu temperaturu tumačimo u kontekstu kliničkih simptoma i znakova i mna osnovu celokupne slike o stanju organizma tumačimo ozbiljnost povišene temperature", napomenula je dr Nedić.

 

Povišena temperatura često je praćena drugim simptomima, poput groznice, drhtavice i slabosti, i tada se temperatura može snižavati lekovima ili stavljanjem obloga. Tek kada temperatura pređe 38°C stepeni, tek tada je zaista treba snižavati, a ako ne uspemo kućnim metodama, trebalo bi da posetimo lekara.

 

Ali, ako ne osetimo druge simptome, ne treba da brinemo. Povišenu temperaturu dakle treba tumačiti u zavisnosti od simptoma i znakova koji tu temperaturu prate. Većina uobičajenih respiratornih viroza sa povišenom temperaturom su samoograničavajuće bolesti i prolaze kroz 3-5 dana, lečili ih ili ne", rekla je dr Nedić.

 

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs