Šonšip (Schoonschip) je naselje od 30 plutajućih kuća, koje je u potpunosti izgrađeno po principima cirkularne ekonomije. Ideju o njegovoj izgradnji pokrenula je jedna preduzetnica.
Sve je počelo 2008. godine, kada je grupa entuzijasta, predvođena Marjanom de Blok, došla na zamisao da sagradi prvo samoodrživo plutajuće naselje u napuštenom delu Amsterdama. Njihova želja je bila zajednička – da sebi i svojoj porodici reše stambeno pitanje. Ali, njihovu neobičnu ideju potrebno je bilo otelotvoriti u prostoru i praksi.
U cilju realizacije svojih ambiciozne ideje, grupa je angažovala Space & Metter. U pitanju je holandski biro koji je poznat po projektu De Ceuvel – revitalizaci zapuštene parcele u vibrantnu zajednicu umetnika. Rezultat njihove saradnje je projekat koji je doživeo svetsku slavu, piše gradnja.rs.
Međutim, put od ideje do realizacije bio je dugačak i težak. Pregovori sa gradom, projektovanje i izgradnja trajali više od deset godina. Bez obzira na brojne izazove, Šonšip je nesvakidašnja priča o uspehu i istrajnosti, zadrugarstvu i o tome kako pojedinci mogu da sami sagrade svoju kuću iz snova.
Od početka do kraja, ovo naselje na vodi sagrađeno je bez učešća privatnog investitora. Radi se o spontanoj džentrifikaciji, gde pojedinci udružuju svoj kapital i resurse u finansiranja zajedničkog projekta. U ovom slučaju, u pitanju je izgradnja 30 plovećih kuća koje međusobno dele infrastruktura, ali i mnogo toga drugog.
Nakon deset godina planiranja, kanal u Severnom Amsterdamu (stara industrijska zona) postao je mesto gde složno živi 46 domaćinstva. Iako je više ako je više vlasnika angažovalo istog arhitektu i izvođača, rezultat saradnje je jedno dinamično susedstvo. Stari "kraj" sada ima nove stanare.
Ovaj komšiluk uglavnom čine prijatelji i kolege Marjan de Blok – mlade preduzetnice i TV producenta. To su uglavnom pripadnici kreativne klase, koji se bave novim uslužnim delatnostima. Zajedničkim snagama ova grupa uspela je da sebi osmisli i realizuje idealni stambeni okvir.
U formi zadruge stvorena je mala, ali snažna zajednica od oko 144 članova različite starosne strukture. Iako raznolika, ova grupa entuzijasta deli sličan stil života, stambene preferencije i snažnu ekološku svest.
Kuće su veličine od 180 do čak 378 m2. Grupisane su se u klastere od po 6 stambenih jedinica, sa zajedničkim prostorom i pristupnim stazama. Tu je pristanište za čamce, kao i parking za bicikle.
Interesantan detalj je da u okviru naselja postoji više plutajućih bašti za uzgoj povrća za ličnu upotrebu. Tu je i centar zajednice namenjen aktivnostima kao što su sastanci stanara, proslave, filmske večeri i slično.
Cirkularna ekonomija
Principi cirkularne ekonomije podstiču nove navike među potrošačima. Ulogu kupovine novih proizvoda preuzima iznajmljivanje ili reciklaža starih.
U tom smislu, stanovnici Šonšipa ne koriste automobile sa unutrašnjim sagorevanjem, već zajednički raspolažu sa više električnih automobila. Osim toga, većina domaćinstva nije opremila svoje domove novim, već polovnim nameštanjem.
Vlasnici kuća zajedno koriste jedan električni čamac – što je u potpunosti u skladu sa protestantskom etikom štednje. Pored toga, kroz biološki i mehanički tretman sanitarna voda se reciklira i ponovo uvodi u sistem. U procesu njene prerade dobija se tehnička vode i biogas.
Naselje proizvodi sopstvenu električnu energiju sa 500 solarnih panela i 30 toplotnih pumpi.
U procesu projektovanja i izvođenja, vodilo se računa o reciklaži i odabiru održivih građevinskih materijala. Iako su im budžeti bili ograničeni, korisnici su bili u obavezi da koriste vetrenu fasadu i prirodno drvo kao završni materijal.
Bio-kompozitni materijali kao što su trska, slama ili konoplja bili su preporučeni kao termo-izolacija.
Solarni paneli i toplotne pumpe
Šonšip naselje promoviše energetsku efikasnost zgrada. Kako se nalazi na obali kanala, upravljanje komunalnim i sanitarnim otpadom, kao i ugradnja solarnih panela i toplotnih pumpi bili su veliki izazovi projektovanje, izvođenja i održavanja.
Osim toga, propisano je ta sve kuće imaju zeleni krov koji pokriva najmanje trećinu površine. Kuće su tako postavljene i projektovane da maksimalno koriste prirodno osvetljenje i sunčavu toplotu.
Naselje proizvodi sopstvenu električnu energiju sa 500 solarnih panela i 30 toplotnih pumpi. Pomoću velikih baterija koje se nalaze u podrumu kuća električna energija se skladišti. Višak energije koje se proizvede se primenom pemetnog sistema prodaje komšijama ili uvodi u centralnu gradsku distributivnu mrežu.
U cilju optimizacije potrošnje, otišlo se korak dalje. Naselje koristi prednosti mobilne aplikacije i veštačke energije, a kako bi se potrošnja svede na neophodni minimum. U realnom vremenu, moguće je pratiti potrošnju svake stambene jedinice, ali i susedstva u celini.
NE PROPUSTITE
Montažne kuće na vodi
"Plutajuću kuću možete okrenuti, pomeriti ili odneti sa sobom. Fleksibilnost i mobilnost gradnje na vodi neuporedivo su veće u poređenju sa gradnjom na tvrdom tlu", kaže Saša Glasl, arhitekta i jedan od stanovnika naselja.
Stručnjaci iz Holandije navode da je "gradnja" na vodi ekonomski pristupačna. Oni navode na pripremni i zemljani radovi nisu potrebni, dok je održavanje infrastrukture i popravka istih daleko jednostavnija.
Kako bi izgradnja kuća bila cenovno pristupačna, arhitekte su odlučile za proces prefabrikovane, modularne i montažne gradnje. Naime, kuće su se pravile i sklapale u kontrolisanim, radioničkim uslovima. To je omogućilo visoku preciznost, ali i kratak rok izrade.
Nakon završetka, kuće su iz radionice brodom prevezene do tačke konačnog odredišta, a potom su priključene na zajedničku infrastrukturnu mrežu. Svaka kuća "plovi" na betonskoj kutiju u kojoj se nalazi podrum.
Veliki potencijal eko-naselja
Principi ESG (environmental, social & governance) postaju urgentni. Njihova primena u građevinskom sektoru veliki je izazov sa kojim se arhitekte susreću širom Evrope. Projekti kao što su Šonšip slikovito nam pokazuju šta održivost u sferi arhitekture i građevinarstva zapravo jeste. Sinergija ESG principa je posebno važna.
U maloj razmeri, Šonšip sabira nova rešenja nekih od najvećih izazova održivog razvoja. Naselje nudi decentralizaciju i samostalnost stambenih jedinica u odnosu na komunalnu infrastrukturu. Ono proizvodi višak električne energije, a sagrađeno je primenom održivih građevinskih materijala. Pre svega, reč je o maloj i složnoj zajednici korisnika koji su ujedinili svoje interese.
Sasvim je jasno zašto je ovo naselje u svetskim razmerama postalo ugledni primer cirkularne ekonomije – ideal kojem mnogi teže. Eko-naselja veliki su potencijal domaće privrede. Nadamo se da će ovakvih naselja i održivih zajednica biti i u Srbiji.
