Filmska diva Ingrid Bergman rođena je 29. avgusta 1915. godine u Stokholmu. Njen otac Justus, umetnik i fotograf, želeo je da njegova ćerka postane operska pevačica. Međutim, sudbina joj je namenila drugu profesiju, upravo onu koju je i sama priželjkivala - glumu.
Ingrid je odmalena govorila da će postati glumica. Često je oblačila odeću svoje prerano preminule majke koja je umrla kada je malenoj Ingrid bilo samo dve godine i u očevom studiju priređivala predstave.
Zahvaljujući svom očitom talentu, dobila je stipendiju za školu švedskog Kraljevskog dramskog teatra, istu onu koju je nekoliko godina pre nje dobila još jedna legendarna švedska filmska diva – Greta Garbo.
Nekoliko meseci kasnije Ingrid je već dobila ulogu u predstavi "Ett Brott" što je bio pravi presedan jer su do tada sve devojke morale da završe 3 godine glumačke škole pre takvog angažmana. Tokom letnjih praznika dobila je i prvu ponudu za snimanje filma od jednog švedskog studija i odlučila je da prekine školovanje kako bi se u potpunosti posvetila karijeri.
Imala je 21 godinu kada se udala za doktora Petera Arona Lindstroma, a 1938. godine rodila je ćerku Piju. Peter i Pia ostali su u Švedskoj kada je Ingrid 1939. godine otputovala u Holivud na poziv legendarnog producenta Dejvida O. Selznika.
Tada je snimila svoj prvi film za američko tržište, "Intermezzo: A Love Story", rimejk švedskog filma koji je napravila 1936. godine.
Prilikom prvog susreta, Selznik je odmerio 175 centimetara visoku lepoticu plavih očiju i svetlosmeđe kose i počeo da nabraja njene takozvane fizičke "mane". Želeo je da joj promeni zube, počupa obrve, ofarba kosu…
Selznik je bio šokiran, ali i prijatno iznenađen njenim odgovorom.
Kada je sledeće jutro sela u stolicu ispred šminkera koji su zabrinuto konstatovali kako ima i neke bore koje bi trebalo popuniti, Selznik je počeo da viče: "Nećete iščupati jednu dlaku i jednu vlas s nje. Ništa nećete napraviti!
Njegova "formula" pokazala se dobitnom. "Intermezzo: A Love Story" postao je hit, a Ingrid se preko noći pretvorila u veliku zvezdu.
Svi koji se nakon tog ostvarenja nisu zaljubili u nju, „pali“ su pred njenim talentom nakon uloge u kultnom filmu "Casablanca".
Romantična drama reditelja Majkla Kurtiza u kojoj je glumila sa Hemfrijem Bogartom premijerno je prikazana 1942. godine. "Napravila sam puno filmova koji su bili mnogo važniji, ali ljudi samo žele da razgovaraju o onom s Bogartom", komentarisala je jednom prilikom film koji ju je pretvorio u filmsku ikonu.
Film "For Whom The Bell Tolls" doneo joj je prvu nominaciju za Oskara. Prestižnu nagradu prvi put je osvojila 1944. za ulogu u filmu "Gaslight" reditelja Džordža Cukora.
BURAN PRIVATNI ŽIVOT NAOKO HLADNE SKANDINAVKE
Snimanje filma "Stromboli" reditelja Roberta Roselinija okrenulo joj je život naopačke. Iako je bila u braku s Peterom, Ingrid se zaljubila u takođe oženjenog Roselinija i par je na setu započeo aferu.
Holivud je ostao zaprepaćten kada se saznalo da je Ingrid trudna s Roselinijevim detetom, a jedan američki senator zbog toga ju je prozvao "moćnim uticajem zla". Iako su njenim muškim kolegama tolerisali preljubničke afere i vanbračnu decu, ona je zbog toga stavljena na stub srama samo zato što je bila – žena.
Glumica se usled skandala vratila u Evropu gde je 1950. godine rodila sina Roberta. Nedelju dana nakon porođaja razvela se od Petera i potom udala za Roselinija. Dve godine kasnije rodila je bliznakinje Izotu i Izabelu.
Bračna sreća nije dugo potrajala. Ljubomorni Roselini nije želeo da Ingrid radi s drugim rediteljima i zahtevao je da stalno bude kod kuće. Filmovi koje su zajedno snimali nisu postizali veliki uspeh i Ingrid je postala nezadovoljna. Usledile su brojne i žestoke svađe. Slavni reditelj se 1957. godine upustio u aferu s indijskom glumicom Sonali Dasgupta i nedugo nakon toga razveo se od Ingrid.
Filmska diva nije dugo tugovala zbog kraha drugog braka. Zaljubila se u preduzetnika Larsa Šmita, svog sunarodnjaka iz bogate švedske porodice i 1958. godine udala se za njega. U braku su proveli dve decenije i razveli se 1975. godine.
Naoko hladna i rezervisana, u skladu s reputacijom Skandinavaca, Ingrid je ipak bila na glasu kao ambiciozna žena koja tačno zna što želi. Titula preljubnice i razaračice domova koju su joj dali američki mediji nije je sprečila da se ipak vrati u Holivud koji su u međuvremenu potresli mnogi drugi skandali pa njena afera s Roselinijem više nikoga nije ni zanimala.
Trijumfalni povratak ulepšao je Oskar za glavnu žensku ulogu u filmu "Anastasia", a treći prestižni zlatni kip osvojila je 1975. godine za najbolju sporednu žensku ulogu u filmu "Murder On The Oriend Express".
Prilikom prvog susreta, Selznik je odmerio 175 centimetara visoku lepoticu plavih očiju i svetlosmeđe kose i počeo da nabraja njene takozvane fizičke "mane". Želeo je da joj promeni zube, počupa obrve, ofarba kosu…
