Iako je u najmanju ruku loše pisati negativne stvari o onima koji ne mogu da se branie, Aleksis Petridis za The Guardian je nedavno preminulog Džoa Džeksona, oca Majkla Džeksona, opisao verodostojno i objektivno napisavši: "Možda najpozitivnija stvar koju možete da napišete o njemu jeste to što možda nije jednoglasno proglašen najvećim tiraninom i monstrumom među očevima u istoriji pop muzike."
S druge strane, sve ono najnegativnije što biste mogli da napišete o njemu već je hiljadu puta rečeno i napisano, a najvećim delom to su govorila i pisala njegova rođena deca.
Deca nasilnog propalog bluzera i lude majke
Ovaj bivši bokser i propali bluz muzičara pokazao je da ima jednu neupitnu veštinu, a to je da je uspeo da zagorča živote svoje dece. Neprestano ih je zlostavljao, fizički i psihički, a tokom osamdesetih, kada je to postalo jasno apsolutno svima, dobili smo odgovor na pitanje zašto je Majkl Džekson bio takav čudak. Ako u obzir uzmemo sve kroz šta je u detinjstvu prolazio zahvaljujući svom ocu, pravo je čudo što nije bio još čudniji.
A kada ste član jednog od najuspešnijih dečjih bendova u istoriji, ne treba vam ludi i nasilni otac da biste imali neobično detinjstvo!
Njihova majka bila je predana pripadnica Jehovinih svedoka koja je svoju decu neprestano terorisirala pričama o neizbežnom smaku sveta. Na sve to bila je i bolesno opterećena čistoćom pa bi svoju decu često trljala alkoholom ili im premazivala lica vazelinom da budu što "lepši i sjajniji". Tokom zime u školu bi ih slala s vrućim krompirima u džepovima jer je verovala da će ih to zaštititi od hladnoće.
Međutim, ona je bila "mala beba" za Džoa, koji je njihovo odrastanje pretvorio u pakao. Ne samo da nije znao da im pokaže ljubav već im je davao do znanja da mu uopšte nisu dragi.
"Niko od nas ne može da se seti trenutaka kada smo se s ocem grlili i mazili niti da nam je ikada rekao da nas voli", rekao je Džermejn Džekson, Majklov brat.
Najokrutniji je bio prema Majklu
Ipak, jednom kada je prepoznao da ima talentovanu decu, njegova hladna i nasilna priroda dobila je još jedan neprijatan element - postao je despot. Tukao bi ih kaišem s kopčama ili kablovima ili ih terao da prenose betonske cigle s jednog kraja bašte na drugi. Nakon što je grupa The Jackson 5 postala popularna, nije im dopuštao da izlaze iz kuće i igraju se s drugom decom. Kad bi se vratili iz škole, sledilo je pet sati vežbanja, a ako bi nekim slučajem pogrešno izveli neki od plesnih koraka, terao bi ih da odu u baštu i sami pronađu prut kojom bi ih kasnije pretukao.
Najokrutniji je bio upravo prema najmlađem i najtalentovanijem sinu Majklu. Džo je tokom tinejdžerskih godina shvatio da je Majkl jako nezadovoljan veličinom svog nosa pa bi neprestano igrao na tu kartu i dao mu nadimak Nosonja, a radilo se o uvredi koja je Majkla pratila čak i nakon što je odrastao.
Imao je nervozan tik pa je često znao da skriva nos rukom, pokušavajući to da sakrije tako da ispadne kao da miriše prste. Njegov producent Kvinsi Džouns u šali ga je nazivao Njuškalo.
Nakon toga usledila je i serija operacija koje su bile toliko ekstremne da je zbog njih nosio protezu. Članak u magazinu Rolling Stone otkrio je da je jedan od svedoka koji su videli leš Majkla Džeksona u mrtvačnici rekao da proteze nije bilo i da se na mestu nosa nalazila šupljina okružena hrskavicom.
Beg od nasilnog oca
Majkl je s vremenom učinio sve kako bi se što više distancirao od svog oca. Nakon uspeha s albumom Triler, teško je pristajao na nastupe s braćom i činio sve kako bi sabotirao evropsku turneju 1984. godine. Nakon toga trudio se da izbegava sve članove svoje porodice. Ali, od senke svog oca nije uspio da pobegne. I u četrdesetima je znao da govori novinarima da ga sama pomisao na oca tera na povraćanje.
Kao što znamo, kasnije je činio sve da pokuša da vrati detinjstvo koje mu je otac uskratio, i to je mnogima koji nisu znali njegovu životnu priču delovalo ne samo ekscentrično, već i poremećeno.
Naravno, svemu treba pristupati s određenim oprezom, jer većina priča o okrutnosti Džoa Džeksona dolazi iz autobiografije Džermejna Džeksona "You Are Not Alone: Michael Through a Brother's Eyes" (Nisi sam: Majkl kroz bratovljeve oči) u kojoj se trudio da sve ono što se događalo u njihovoj porodici prikaže kao normalno iako je to ponekad bilo veoma teško.
Dovoljan je jedan detalj - ljubimac šimpanza koji nosi odeću natopljenu Dior parfemom - da shvatite da je ovu porodicu nemoguće prikazati normalnom.
Razvratan život Leonarda Di Kaprija: Jezivi skandali koje advokati decenijama zataškavaju! (FOTO)
Džermejn se trudio da opravda okrutne postupke svog oca tako što ih je prikazivao kao način da kontroliše svoju problematičnu decu i zadrži ih dalje od ulica. Kako je tvrdio, odrastanje u Gariju u Indijani nije bilo jednostavno i ulice su bile prepune nasilja i bandi. Baveći se muzikom, nisu imali vremena za bilo šta drugo i to im je spasilo živote.
Njegovo "treniranje strogoće" posebno se pozitivno odrazilo na već ionako ambicioznog perfekcionistu Majkla, koji možda ne bi bio to što jeste da ga otac nije "doveo u red".
Nasleđe Džoa Džeksona
Iako u Džermejnovim rečima postoji barem zrno istine, dovoljno je pogledati bilo koji nastup i poslušati bilo koju Majklovu pesmu da vam postane jasno da je reč o talentu koji bi teško mogao da prođe neprimećeno.
Gotovo je uvredljivo tvrditi da je za takav talent bilo potrebno fizički i psihički zlostavljati dete. Sve se to negativno odrazilo i na sam kraj njegove karijere.
Umro je usred probe za nastup za koji je bio previše bolestan, ali su ga promoteri forsirali na to u strahu da ne izgube novac. Radilo se o čoveku koji je bio prisiljen da peva i pleše, bez obzira da li to želi i da li je na to spreman.
A sve je to deo nasleđa Džoa Džeksona.
