Iako je bila kreativna i hrabra u svojim namerama da savlada stereotipe tadašnjeg društva, te inspiracija brojnim umetnicima koje je razoružavala svojom pojavom, život Izadore Dankan bio je tragičan na svakom koraku, od početka, sredine, pa sve do samog šokatnog kraja.
Pre 141. godinu rođena je utemeljivačica modernog plesa Izadora Dankan, koja je svojim odvažnim potezima prkosila stereotipima i borila se za promene, progres i oslobađanje žena od očekivanih društvenih uloga.
Izadora Dankan rođena je u San Francisku 26. maja 1877. godine kao najmlađa od četvoro dece inženjera i bankara Džozefa Čarlsa Dankana i pijanistkinje Meri Izadore Grej.
Neposredno nakon njenog rođenja otac joj je bio optužen za novčane malverzacije, a porodicu je pogodilo veliko siromaštvo. A uz sve to, roditelji su joj se razveli, te se devojčica sa sestrom Elizabet i braćom Augustinom i Rejmondom preselila u Okland u Kaliforniji.
Izadora je od najranijeg detinjstva bila izuzetno svojeglava i samopouzdana devojčica. Zbog manjka novca u porodici, ali i želje da se oslobodi "okova“ klasičnog obrazovanja, Izadora napušta školu već kao desetogodišnjakinja.
U to vreme postaje zaljubljena u ples, te počinje sa davanjem plesnih instrukcija deci iz susedstva. Ples je posmatrala kroz drugačiju prizmu od ostatka svoje okoline. Obožavala je improvizovanje sa plesnimim pokretima, te kretanje usmereno prema nekoj sopstvenoj koreografiji iz mašte.
"Rođena sam kraj mora, i primetila sam da su se svi veliki događaji u mom životu dogodili upravo pored mora. Prvu ideju o pokretu i plesu dobila sam iz ritma talasa", kasnije je priznala.
Plesom je nastavila da se bavi tokom čitavog tinejdžerskog perioda, te se prijavljivala na audicije brojnih pozorišnih kuća. Svoj prvi službeni posao dobila je u plesnoj trupi Augustina Dalija u Njujorku, gde je neko vreme vežbala sa čuvenom balerinom Mari Bonfanti.
Međutim, američka plesna scena brzo joj je dosadila, pa 1898. godine seli u London, gde nastupa na privatnim zabavama bogatih Britanaca. Tu polako počinje da gradi svoju plesnu reputaciju i repertoar, a posao je vodi na razne strane širom Evrope.
Niko nikog nije voleo kao Vladimir Tatjanu: Nesrećna ljubav koja se ugušila u cveću! (FOTO)
Potpuno drugačija od ostalih
U Berlinu je 1904. godini osnovala svoju prvu plesnu školu za decu, jer joj je velika želja bila da novim generacijama prenese ljubav prema umetnosti. Preko škole upoznala je i mlade plesačke nade Anu, Mariju-Terezu, Irmu, Lizel, Gretel i Eriku koje će kasnije (1919. godine) legalno usvojiti.
Kritičari su je ili voleli ili osporavali njen talenat. No bez obzira na to bila je velika inspiracija za neke od najvećih umetnika 20. veka, poput skulptora Ogista Rodina, ali i pesnika Sergeja Jesenjina koga je upoznala na jednoj moskovskoj zabavi sa svoje 44 godine.
U ateljeu slikara Georgija Jakulova i na zvukove Internacionale izvodila je svoj poznati ples sa šalom kada ju je 26-godišnji pesnik prvi put ugledao. Ne mogavši skinuti pogled s Izadore, Sergej je očarano došapnuo prijatelju samo jednu reč - Boginja.
Uprkos velikoj razlici u godinama započeli su strastvenu i turbulentnu vezu koja je krunisana brakom 1922. godine. No njihov brak trajao je samo tri godine, a pesnik je nekoliko meseci nakon razvoda počinio samoubistvo obesivši se njenim šalom.
Najtragičnija ljubavna priča Sergeja i Isidore: Nisu mogli ni zajedno, ni jedno bez drugog! (FOTO)
Izadora Dankan verovala je u evoluciju plesnog pokreta, smatrajući da je svaki pokret organski nastavak onog prethodnog. Njeno plesanje karakterisala je snaga promena, apstrakcija i oslobođenje. U plesnim rutinama je i trčanje, poskakivanje, bacanje i druge energične aktivnosti.
Kada bi je pitali šta njen ples znači, spremno je odgovarala:
"Kada bih vam mogla objasniti šta znači, ne bi imalo smisla plesati."
Obično je plesala u lepršavim haljinama širog kroja koje su joj omogućavale svu slobodu kretanja.
"Propovedam slobodu uma slobodom tela; žene, na primer treba da izađu iz zatvora korseta", izjavila je Izadora jednom prilikom.
Velike životne tragedije
U privatnom životu jednako je bila nesputana, kao i u plesu. Imala je veze s muškarcima i ženama, a rodila je dvoje dece različitim muškarcima, iako nisu bili u braku što je za ono vreme bilo nezamislivo ponašanje.
S pozorišnim dizajnerom Gordonom Krejgom 1906. godine dobila je ćerku Dajrdre Beatris, a nasledniku ogromnog bogatstva kompanije za šivaće mašine Singer - Ajzeku rodila je sina Patrika Avgusta četiri godine kasnije. Velika tragedija zadesila ju je 1913. kada je u saobraćajnoj nesreći izgubila oba deteta.
Skrvana tugom i velikim gubitkom otišla je da se oporavi na Krf, gde nakon nekog vremena shvata kako želi da rodi još jedno dete.
U svojoj autobiografiji po imenu Moj život priznaje da je preklinjala italijanskog skulptora Romana Romanelija da spava sa njom jer je očajnički želela još jedno dete. Njene želje su vrlo brzo i ostvarene. U avgustu 1914. na svet je donela sina, ali novorođenče je umrlo neposredno nakon rođenja.
Zbog ovih životnih tragedija odala se piću. Bol je ubijala alkoholom, kao i brojnim ljubavnim vezama.
Tragičan kraj doživjela je u noći 14. septembra 1927. godine u Nici.
Vozeći se u sportskom automobilu bez krova marke Amilkar CGSS, dug svileni šal ukrašen delima ruskog umetnika Romana Čatova koji je nosila na sebi zapleo se u gumu i slomio joj vrat.
Svet je bio u šoku.
Iako Izadorine škole za ples nisu bile dugo otvorene, njene usvojene ćerke nastavile su da šire Izadorinu metodu novim generacijama i nakon njene smrti.
Danas se Izadora Dankan naziva majkom plesa i utemeljivačicom modernog plesa, a 1987. godine uvrštena u plesnu Kuću slave u Njujorku.
